Дело

188 Д Е Л 0 Зацелојој треба ппсатп... Шта? Гужвао је, брисао, цепао, отпочињао двадесет писама, али су му сва нзгледала увредљива, гадна, смешна. Хтео би да јој нежним и дивним изразима изјави захвалност своје душе, занос луде љубави, безграннчну оданост; пу, да би изнео ова страсна и пуна прелива осећање, налазио је већ познате реченице, обичне изразе, грубе и детињасте. Мисао о писању одбаци, и реши се да оде видети је, чим прође час седења, јер није мислио да ће она доћи. II онда се затвори у радионнци, стаде пред слику, у искушењу да притисне усне на слику на којој је било нечега њенога; и с времена на време погледао је кроз прозор на улицу. Срце би му задрхтало чим би спазио какву хаљину. Двадесет пута му се учинило да је опазио, а када би примећена жена прошла он би седао, изнурен као после какве велике обмане. Изненада је виде, посумња је ли она, узе доглед и, када виде да јесте, седе да је дочека, прожет јаким узбуђењем. Кад она уђе, он паде пред њу на колена и хтеде да је ухвати за руке, али их она нагло трже. Он је и даље клечао пред њоме, обрван страхом, упирући поглед у њу, зато му она као с висине рече: — Шта радите то, господине, не разумем ваше понашање? Он промуца: — Ох! госпођо, преклињем вас... Она му оиоро пресече реч. — Устајте, ви сте смешнн. Он збуњеп устаде, шапућући: — Шта вам је? Што си таква према мени, та ја вас волим!... Онда она, у неколико сувих и кратких речн, рече шта хоће II уТВрДП ОДНОС. — Не знам шта хоћете тиме да кажете! Не говорите ми никада о својој љубави, ако нећете да напустпм ову радионицу и да се у њу више не вратим. Ако један једини иут заборавите услов мога присуства внше ме нећете видети. Он је гледао њу скоро луд због ове строгости коју ннје иревидео; затим разумеде и прошапута: — Покорићу се, госпођо. Она одговори: — Нрло добро, то сам и очекивала од вас! А сада се латите посла, јер још задуго нећете свршнти слику.