Дело

190 Д Е Л 0 но достпгне оно што гонн, или се само делимично постизава, те због тога лов на обмане прпчињава још више болова? Он није мрзео ову младу жену, већ сам живот. Сада пошто је добро размислио, зашто би он њу мрзео? II затим, чиме је могао да је прекори? — што је била љубазна, добра и мила према њему — а она је имала шта њему да пребаци, јер је он учннио зло дело! Тужан се вратио кући. Хтео је да моли за опроштај, да се жртвује ње ради, да заборави, и тражио је чиме би јој могао доказатн да ће, до своје смрти, чинити све што она хоће. Елем, сутрадан, она дође са својом девојчнцом, и тако се тужно смешила, тако је била забринута, да се сликару учинн е види у њеним плавим очима, дотле тако веселим, сву муку, сву грижу савести, сав немир овога женскога срца. Толико му се ражали, да је врло вешто избегавао помен о ономе, све предупредио, да би јој омогућио заборав. На ту се пажњу она благо одазвала, добродушно, уморна и сломљена држања жене која много пати. А он је њу гледао поново обузет лудом жељом да је волн и да буде вољен, и питао се како то да она није љута, како је могла да дође да га слуша и да му одговара, после онога што се између. њих десило. Од онога тренутка кад је била у стању да га гледа, слуша његов глас и сноси једину мисао која је није остављала, од тада јој та мисао није била мрско несношљива. Када жена мрзи човека којн је силовао, она га не може да погледа, а да њена мржња не запламти. Али према томе човеку не може бити нн равнодушна. Треба да га се гнуша или да му опрости. А ако опростн, пије далеко од тога да га волп. Сликајући лагано, он је ироматрао сптне и тачне доказе, јасне и поуздане; јасно је све видео, осећао се силнпм, држао је у својој руци све што ће се даље десити. Само је ваљало да буде паметан, стрпељпв, одан, паћеје оиет задобпти. II он је умео да чека. Сад је оп са своје стране употребпо лукавство да би је умнрно и освојио, показивао се нежним као због гриже савести. Спокојан због поуздања у блиску срећу, нијега се тицало хоће ли она ранпје илп доцније доћи? Чак је осећао чудно и утанчано задовољство у нехају, у вребању, го-