Дело

192 Д Е Л 0 теиа. Заноса првих времена нестаде код њега али остаде тиха, дубока љубав, неко љубавничко пријатељство на које се навикао. А у ње се, напротив, повећа страсна преданост, упорна преданост оних жена које се предаду човеку потпуно и за увек. Часне и исправне у прељуби, као што би могле бити и у браку, оне се предају јединој љубави и од ње их ништа не може одвратити. Не само што воле свога љубавника, него оне и хоће да га воле, и, гледајући једнно у њих, у својим срцима толнко мисле на њих да се ншита страно не може да увуче. Оне везују свој живот једном одлуком, као што човек, који зна да плива а хоће да се удави, везује руке пре но што скочи с моста У воду. Али од онога тренутка када се графица тако предала, силан је страх обузе хоће ли Оливије Бертен бити сталан. Њега је везивала само његова воља, његова ћуд, пролазна наклоност према жени коју је једног дана сусрео као толике друге са којима се већ сретао? Осећала је да је он веома слободан и тако подложан искушењу, он који је живео без икаквих дужности, без сталних навика и мало водећи рачуна, као и сви људи! Био је леп момак, славан, цењен, који је могао да утоли своју жељу ма према којој женској отменога света, у којих честитост није тако велика, и кога би радо задовољила свака слободна женска и позоришно женскиње, које тако радо расипају своје милоште људима као што је он. Могла је нека од њих, једне вечери, после вечери поћи за њиме, допасти му се, освојити га и заробити. Живела је у страху да га не изгуби, уходила га, мотрила на његово понашање, премирала када би се он дивио каквој другој жени, хвалио љупкост њена лица или лепоту покрета. Стрепила је због свега што није знала о његову животу, а плашило је оно што је знала. При свакоме њихову сусрету необично би вешто све докучнла, тако да он то и не оиази, нагонила те јој казивао своје мишљење о људима које је видео, о кућама у којима је ручавао, и о најситнијим утнсцима на ум његов. Чим би јој се учинило да осећа ма чији утицај, борила би се противу њега нечувеним лукавством, несаломљивпм отпором. 0! често је она иредосећала ове противнападе без дубокога корена, који трају с времена на време, недељу или две дапа, у животу свакога угледнога уметника.