Дело

ЈАКА КАО СМРТ 193 У ње је бнла, да се тако изразимо, интуиција оиасности, пре но што би и била опоменута буђењем каквога новога прохтева Оливнјева, коју је на њу чинила свечаност што се огледа у очима и на лицу човека у коме се пробудило какво љубавно маштање. Тада је она патила; спавала сном узнемиреним мукама сумње. Да бп га изненадила долазила је њему не извештавајући га, постављала му пнтања која су изгледала безазлена, метала своју руку на његово срце, ослушкивала његове мисли, као што се испитује, као што се ослушкује, кад човек хоће да упозна бољку што се у телу крије. Чим би била сама плакала би, осећајућп да ће јој га отети, да ће јој одузети ову љубав на коју је толико полагала, јер је у њу унела, са свом вољом својом, сву снагу љубави своје, све своје наде и све своје снове. А када би опазила да јој се враћа, после тих наглих размнмоилажења, осећала је дубоку и нему срећу, као да је нашла какву изгубљену ствар, срећу која је гони да уђе у цркву, када мнмо њу прође, и да се захвали Богу. Старање да му се увек допада више но ма која друга, и да га сачува од свију других, учинило је од свега њена живота непрекидну борбу кокетства. Борила се због њега, пред њиме, без престанка, љупкошћу, лепотом, гиздавошћу. Хтела је да свуда, где он чује да се говори о њој, хвале њену лепоту, њен укус, њену духовптост и њену одећу. Хтела је да се другима допадне њега ради, да им заврти мозак да би се он поносио њоме и био љубоморан. И када год би одгоненула да је он љубоморан, пошто би га пустила да се мало промучи, припремила би му задовољство које је оживљавало његову љубав н подстнцало његову таштину. Затим, увиђајући да један човек може увек срестп у друштву жену чија физпчка драж може битн силннја, почем је нова, она прибеже другпм средствпма: ласкала му је н размазнла га. Стално п нотајно распростпрала је нохвале о њему; усиавала га је дивљењем и обасула похвалом, тако да је свуда наилазио на ирнјатељство, па чак и љубав, нешто мало хладну н непотпуну, тако, да је увиђао, да н ако га други воле, ннко га не разуме као она. Она створи од своје куће, од своја два салона у које је Дело, књ. 38. 13