Дело

СВЕТ ВАН НАШИХ ЧУЛА 199 810 џџ., а најкраћи, љубичасти, око 380 џџ., што чини од прилике половину дужпне црвених светлосних таласића. За сада још није могућно врло далеко залазити у ултра-љубичасто поље; да је, пак, ово могућно, дошли бисмо врло близу крајњој структури матерпје. Али већ смо и сада кадри пронаћи невндљиве зраке, чији таласићи нису дужи од четвртине најкраћих таласића вндннх зракова — то је од прилике 100 џ џ. Далеко пза овога поља, и сада још непспитаних регијона с оие стране ултра-љубичастога, налазе се, може бпти, Рендгенови и други знаци, чије утнцаје можемо показати експериментом, и ако их још ннје могућно непосредно оназпти. Далеко иза граница онога што ми називамо материјом, изгледа да има мајушних делића, непојамно сићане прашннице, из које су склопљени сразмерно грдно великн атоми материје. Таква непојамно сићана прашпница избија од свих веома зажаренпх или наелектрисаних тела, као нпр. од Супца, елекричне светлостн птд. То су они неоправдано названи „катодни зрацн“, које су врло детаљно пспитали сер Уиљем Крукс (ЛУИПаш Сгоокез), и ту скоро професор Џ. Томсн (Ј. Ј. Тћотвоп) у Кембриџу. Ови непојамно сићанп делићи бомбардују цео простор и све што им стапе на супрот, са страхотном брзпном од неколпко хиљада километара у једној секунди, изазнвају сметње у етру, од којих сметња чине једну врсту х — зраци. Ако пустимо да катоднн зраци падну на извесне хемијске сунстанце, добива се од тога она чудновата фосфоресценцнја, која продире кроз чврста тела. До сада још није пронађено никакво средство за мерење дужине таласа ове нове врсте светлостн. Напротив се може много даље пзвести мерење вап онога другог дела спектра. Најдужи светлосни таласн дуги су 810 /</б., а најдужп топлотнп зраци 70.000 џџ. Ту су нам дакле подаци за једну скалу. То омогућава да замислимо, колико је велико поље оних зракова, на које смо највпше унућенп при сазнаван.у спољашњега света. Нпднп део сиектра представљен је овде на слицн онпм узаним нрорезом, којн је остао нешрафирап, а сав је остали