Дело

198 Д Е Л 0 месец могли бп имати сочива опет од непровидног камена. Њихов би свет био за нас надчулни свет. Слично је и са оним другим крајем спекра, са ултра-љубичастпм његовим крајем. Кад Дагер и други пронађоше, да светлост врши хемијске промене у извесних осетљивих соли, као ннр. на сребра нитрату, отворише они тиме пут за испнтнвање ултра-љубичастога поља. Није дуго трајало, док се пронашло, да н овде владају неке невидљиве силе. Један велики део оних таласа који утичу на фотографску плочу, ни мало не утпчу на чоаечје око. II тако је могућно, помоћу призме и једног малог заклона, задржати цео видни део спектра па ипак фотографисати као и обично. То се врши тако-званим актпнским или хемијским зрацима, који су кадри у рукама хемичара да изврше читав низ промена. Да су ови зраци били познати пре два или три столећа, зацело би се држало да је пронађен камен мудрости; јер су ови зрацп у стању да једну врсту фосфора преобрате у сасвим другу врсту, они су у стању да производе страшне експлозије и да добрим спроводницима електрицитета, супстанце, граде које иначе то нису. Изгледа, шта више, да ултра-љубичасти зраци имају и лековите особине; јер под њинпм утпцајем може да нестане опасне бољке рака, а и код других кожних болести могу да се постигну слични успеси. А чпни се, да ови зраци и нначе играју у природи важну улогу. Ови ултра-љубичасти зраци продиру и кроз неке материје, које су иначе за обичну светлост непробојне, тако, да би нека раса људи, која би била снабдевена очима удешеним за ове зраке, могла живети и у таквим неосветљеним просторијама, које би нама изгледале црне као мастило. У извесном би смислу, дакле, п њин свет био друкчији но што је наш. Можда ће неко помислити, да ове ванчулне области истпна иостоје, алп да ипак оне не значе богзна шта. Да бисмо му омогућили суђење о томе, конструнсаћемо једну скалу, пз које ће се моћи јасно увидети, колико велики удео има ово иајважније и најразвијеније чуло, око. Светлосни се таласићи мере милионитнм деловнма једнога милиметра. Ови се мајушни делићн називају у науци милимик р о н и м а н означавају се, ради краткоће, са два грчка слова ,и џ. Један такав џ џ, односи се према мнлиметру, као милиметар нрема километру. Најдужи видни таласићи црвене боје дуги су око