Дело

СВЕТ ВЛН НЛШНХ ЧУЈ1А 197 састојн се, према томе, само из разлике дотпчних дужнна таласића тога треперења. Црвени су и наранџасти таласићи дужи, од којпх на 1 мм. не долази више од 1200 таласића, плави су и љубичасти упола краћн, од њих иде по 2500 на 1 мм. Између ових находе се таласићи жути п зелени, и свих осталих прелаза боја. Прво је славно откриће Њутоново било, да је бела светлост сложена нз свих осталнх боја, и да се сунчани зрак може обичном тространом стакленом призмом разложити у те своје састојке. Исто то може да се урадн и сваким шупљим тространим стаклом, напуњенпм водом или ма којом другом бистром течношћу. А исто то чине и кпшне капљице, кад пх обасја сунце. Бојна слика добивена призмом јесте вештачка дуга. Њутон је ову бојну слику назвао „спектрумом“, који је назпв задржат п дан дањи. А он значи, према енглеској речп „8ресНе“ (привнђење) — појаву, маштанију. Човечја је жудња за сазнањем наскоро пронашла, да има чудноватнх појава п ван гранпца пронзведеног спектра. Ако нпр. метнемо термометар иза црвеног краја ове вештачке дуге, у тако звано инфра-црвено, опажа се на њему топлота, каква се не опажа у оном видном делу снектра. Она топлота која жеже иза сабпрног сочива постаје од ових топлотних зракова, а не од праве светлости. А псто тако опет можемо и ове инфра-црвене зраке да призмом скренемо устрану, да их саберемо у једну жижу, и прп том да добијемо скоро исто онолико топлоте, као кад бисмо иеразложену сунчану светлост сконцентрисалп у једну тачку. Кад бн наше очп биле исто тако осетљиве за ове „т о п л о т н е зраке“, као и за светлосне зраке, онда бисмо, наравно, могли помоћу топлоте исто тако „видети“ као год што виднмо помоћу светлостн. II заиста, ми можемо замислити неку човечју расу, која би пмала очн осетљиве за топлоту, и само за њу. Тпм бн људима онда пзгледао дан „видан“, јасан као и пама, јер у сунчаној светлостп нма исто тако н топлотних зракова као н светлоснпх. Напротив би ови људи могли ноћу седети у собн поред топле пећп и чптати, док би нама обичнима у тој собп нзгледало мрак као тесто. Прозорн бн на кућама ових људп могли бити од танких камених плоча, које су за нас потпуно ненровидне, а н телескопп, којима бп онн посматрали сунце п