Дело

СВЕТ ВАН НАШИХ ЧУЛА 205 лике 6300° Ц. Колико је онда мајушно оно поље у којем ми живимо! Придодати цртеж то јасно предочава. Топлота игра у васиони тако значајну улогу, да се може сматрати као топлотна реакција не само живот, већ и све физпчке појаве у опште. Топлота је оно што одређује тачку, на којој се дешавају све хемијске промене, па по томе и сав животни процес. Топлота, и то само топлота, јесте оно што претвара жир у горостасни храст н мртво јаје у ниле, која у пролеће изумрлу земљу као чаробним мигом претвара у живосно зеленнло, што у непомичном ваздуху ствара ветрове и буре, што из река и мора усише воду и издиже је к небу, па је после опет враћа ожеднелој земљи у облацима и киши. Само је недостатак у тонлотп узрок, што у јесен лпшће пожути па најзад и пзумре; ове промене и годишња времена њено су дело. Кад бпсмо могли живети у крајњој хладноћи и врелини, наш би нам уобичајени и познат жпвот изгледао сасвим друкчији. На најннжој бп темнератури престале све хемијске реакцнје. Динамнт се не би могао никаквом силом довести до експлозије, сумпорпа киселина, ако се не би пре тога давно смрзла, била би блага као вода, те би њоме могли прати руке; атентатори витриолом изгубили би на тај начин своје оружје. Много пре ове тачке хладноће, наишли бисмо на чудновате течности, као што је течан ваздух, који би живо кључао у казану од чврстога леда; жива, она наша покретљива, гмизава жива, била бн тако тзрди, да би се могла употремљавати као чекнћ. Свакојака би тела добила дивљења достојну еластичност, тако да би кугла од олова, или билијарска лопта, пуштене да падну на какво тврдо тело, одскакале од њега као да су од гуме. У једном предавању, које је недавно држао професор Дјуер (Оелсаг) у царском институту у Лондону, износи он слику Земљћну каква бп изгледала, кад би се охладила на 200° Ц. испод пуле (како ће некада без сумње п бити). Нре би свега тада били океани од тврдога леда, а поврх њега би се онда разлно океан течног ваздуха, који би за 10 метара увис облно целу Земљину површнну. Тада бп царовала вечна зпма, са хладноћом трнпут жешћом, но што је данас на иоловпма. У таквим би околностпма материја добила особнне, које би нам изгледале необнчне и чудновате. Тако би нпр. многе супстанце фосфоресцнрале — нли боље речепо лумнннсцирале н ноћу би, пошто су дању нре тога бнле осветљене сунцем,