Дело

218 Д Е Л 0 За тнм се мора одбити уобичајени рабат и опда, оно што остане књига, кад се распрода, ми ћемо као ортаци поштено и лепо поделити. Је ли тако? Писац му никако не одговара, јер га буни што држи ону црвено-плаву пнсаљку а не извлачи њоме некакве штрикле. Он виде да га је тпме довео у забуну, и понови са писаљком у руци. — Дакле, да вам јасннје представим ствар. Ево на пример, ово су трошкови, односно новац који ја улажем у нздање и ту повуче дебелу црвену штрнклу — то ја прво извлачим. оа тим, гледајте молим вас — и ту повуче једну тању плаву штриклу — ово је уобичајени рабаг. Разуме се, ја вам као прнјатељу и као човеку којега ценим, нећу рачунати потребно расходовање извесног броја књига; за тим број егземплара за новине и критику, за тим поштарину, број угледних егземплара и све друго, што ипак поједе најмање сто егземплара књига. Оно што остане чисто, то делнмо. Ви ћете доћи к мени на крају сваке године, књиге су ту, књиге су молим вас потврђене трговачким судом н онда, прегледаћемо заједнички. Што је ваше носите, што је моје, моје је. Је ли то поштено, је ли то лепо од мене ? — Врло лепо, одговара скромно писац. — Пристајете ли? Писац ћути као заливен. Књижар виде да н покрај штрнкла писац ипак не разуме довољно ствар, па му пружи оно плаво парче хартије и црвену писаљку и чисто љутито рече: — Изволте, изволте сами цртајте и рачунајте. Грешни писац нрими са речима: — Али, немојте замерити, ја ћу место овнх штрпкла ставити цифре. — Изволде молим, само изволте. Мора се признати да му рачунање иије лако ишло од руке, док је он рачупао, угледни књижар-нздавач је посвршавао хиљаду нослова; продао је неколико модннх журнала; разговарао је на телефону са некнм уметничко-књижевним друштвом и иримио се да истоме набавн за друштвену забаву трп кнле конфета; продао је два папирна ширма за лампе; продао је неколико анзихтс-карата и једну никловану гарнптуру за бријање. Кад је свршио сав тај посао а он опет нрнђе. — По, дакле, шта сте иашли? Нашао сам — одговара писац скромно, да бих ја, кад