Дело

ОПШТИПСКО ДЕТЕ 219 се саберу све ове ваше плаве и црвене штрикле, остао вама на крају обрачуна дужаи још неких двеста или триста динара. — Молим — одговори угледни књижар-издавач — то није тако, али ја не идем да вас преварим. Ако ви мислите да је тако, проста ствар: немојте ни писати, или потражите каквог мецену, нек вам он изда дело о свом трошку, а ја ћу се врло радо, за вашу.љубав, иримити растурања истога. — Хвала, тако ћу и учинити. И диже се да пође, а угледни књижар-пздавач тек сад примети да он водн за руку једпог малог дечка којп га је нестрпељнво очекивао. —■ А чпј вам је тај мали? — пита га сасвим љубазно. — Па — отеже писац — један сиромашак... — А тако, мило ми је. Па чекајте да му поклоним један цепни календарчић. — И он извади један џепни калепдарчпћ са нлустрованнм корицама на којима препоручује своју велику издавачку књижару, те даде маломе, и осврћући се писцу, додаде: — Ето, не можете просто веровати, али ми оде три-четнри стотине динара годншње овако на ситне поклоне. Ја не волим, знате, да оде кој из мог дућана а да што не понесе. Ако не купп а ја му сам поклоним. Па како ћете онда ту да раднте и да профитирате; ето сами реците. — Са свим, тако је — одговори писац и закорачи праг да нзађе из ове радње где се продају рамови, нотеси, табакере, конфети и модни журнали, са уверењем да ће ипак до године кој од српских илустрованпх календара донетп, међу знаменптнм Србима, лик овог угледног књижара-издавача. ГЈ1АВА ТРЕЋА У којој иисац, још једнако водећи свој сиже за лецену који би издао кљнгу. руку, тразки Нашав се заједно са спжеом тако на улици, писац се одмах упути у београдско пореско оделење да се снабде сниском најбогатијпх људи. II ако је знао да богатп људп пе прнјављују нп половнну свога имања за иорез, нпак је међу многима пзабрао двојцу: једног богаташа са децом п једног богаташа без деце. Рачунао је: онога с децом може потрестп историја ои-