Дело

220 Д Е Л 0 штинског детета па се решитн да је о свом трошку изда, а онај без деце, кад већ није успео да изда на свет које дете, тим ће се лакше решити да изда књигу. Најпре је закуцао на вратима богаташа с децом. То је познати газда Милија Стефановић, који је до нре неке године држао велнку радњу а сад се повукао и једино се још занима примањем кирије и сечењем купона. Дочекао је писца врло љубазно, погледајући једино с неповерењем у онај одрпан сиже. — Шта сте ви ради? — отпоче газда Милија разговор, трљајућн руке, као што је у своје време радио дочекујући за тезгом муштерије. — Па — отпоче писац, — така и така ствар. Једна српска књига, којој би требало помоћи, јер... — Молим — прекиде му реч газда Милија —. шта ће бити претплатна цена, ја ћу се радо претплатити на један егземплар, само да се не каже да сам одбно... — Не то — почиње писац пзнова — нпје реч о претплати, него кад бп ви помогли... — Па добро, говорнћу и мојим пријатељима да се претплате. — Не, већ кад би помогли већом сумом, кад би омогућили штампање саме књиге. Газда Милија се чието иреплаши, нримаче столицу ближе каси и наслони се леђима на врата касе. — Како то мислите? Од куд то. Знате ли да ја једва нзлазим на крај, верујете ли ми, да једва излазим .на крај. — Нерујем вам — поче пнсац да увнја — али ја сам претходно ншао у пореско оделење те узео податке да виднм на колику суму плаћате порезу. — А јесте ли добили у пореском оделењу и податке, колико ја деце имам? — плану газда Милија. — II најз&д, какав је то обичај ићи па збирати нодатке о људима; чудо нисте сабрали податке и иа пијаци, колико дневно тамо трошнм, шта ручам. А како би вама било, кад би ја на пример узео да зберем податке о иа пример о вашим дуговима?! Преко пишчева лица нрелете блажен осмејак. — То би ми било врло пријатно, кад бн се ви заинтересовали за моје дугове. — Верујем, сасвнм вам верујем, али ја нећу, нећу виднте да се мешам у туђе прпватне стварн. Као што вам не могу ни