Дело

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТП Шта тек да се каже за бескрајно нежн.у „баладу о земљи снова", која би, ако заиста има — а коме нису оне познате! „песама без речи“, бпла арија, мелодпја речи. Или „Балада о животу“ (А На11а<1 о! Ше): I 1'оип(1 1и с1геатз а р1асе оГ \ушс1 ап(1 Домгегк, Ри11 оГ злуееГ Ггеез ап(1 со1оиг оГ у)а(1 ^газз, Ји тИзГ \ућегеоГ Шеге \\аз А 1аЈу с1оГће(1 Ике зиттег шШ зхеееГ ћоигз. Нег ћеаиГу, ГегуепГ аз а Пегу тооп, Мас1е ту ћ1оос1 ћиги ап(1 злуооп Глке а Пате гаЈиеЈ ироп. 8огго\у ћа<1 ГШеЈ ћег зћакеп еуеПЈз ћ1ие, ' Ап(1 ћег тоиПГз за<1 ге(1 ћеауу гозе а11 Шгоиеф ЗеетеЈ за<1 \\пШ §1а<1 Шт§з &опе. (Нашо сам у сновима место ветра п цвећа, Пупо слагких дрва и боје веселе траве, II ту усред њега сеђаше Женска обучена као лето у слатким часовима, Лепотом њеном жарком, као вагренп месец Запалп се п обпесвести се моја крв Као иламен на који киша иада. Туга је испунила њене оборепе плаве очн II њепих уста сито црвепа уморна ружа сва скроз Изгледаше жалоспа за прошлом срећом). Та женска прилика држн лиру, која нма облнк срца, а жице су јој од косе неког умрлог певача и зову се редом: мнлосрђе, нежност, радост, туга, сан и грех н љубав, „која је сродница милости, а сама је најнемилоснија.“ — Около ње стоје три мушке прилике, свака савршепо изразито описана н престављају Страст, Стид п Страх („који је сродннк Смрти“)... И Страх рече: Ја сам милост ко.ја је умрла, А Стид рече: Ја сам Туга која се утешила, А Страст рече: Ја сам Љубав." II на то је женска прнлика почела ударати у харфу п певатп и ништа се друго није чуло до „дуге сузе како једна за другом капљу ннз лица људска“ и она тројпца беху као усталн из гроба. II оп, иесннк, је тада вндео да је његова драга, та женска прилика савршена кад своју тугу, смрт и грех промењује п чини да су лепи као њене очи, или усне њене и т. д. Ову смо целу песму ио садржају навели јер је она једна од најлепших Свпнбернових и пупо карактеристична пе само