Дело

232 Д Е Л 0 автобијографског“, што Вајлд у свом величанственом роману „Доријан Гре“ назива с правом маном модерне поезије. Још више је то мана све раније уметничке поезије и тек неки модерни песници слободни су од ње и додирују се у томе са народном поезијом, која је можда и за то тако лепа, што нема у себи ни толико автобијографског, да јој се управо и не зна творац. Она лепота, којој је народна поезија примитиван несвесни израз, добива у Свинберну свој свесни интелектуалнп пзраз. И као што је музика главни битни елеменат народне поезије, тако је музика душевна потка Свинбернове поезије. Сппрална путања развитка човечје душе, коју узимају као највероватнију и демонструју је на осталим пољима, изгледа да се и у развитку уметности показује као тачна. Свет долази у правац и положај у ком је раније био, али увек за неки ступањ више. Све ово што сам рекао о музикалном карактеру народне п Свинбернове поезије и о додиркама између њих, рекао сам особнто и за то, да истакнем своје мишљење у супрот обичном, вулгарном. Мисли се да је модерна поезија негација народне, ја напротив мислимдаје модерна поезија у свом правом значењу, „свесни, интелектуални изражај оног, што народна поезија на извесан прпмитиван начин изражава“. Музика је у народној поезији не само пратња, она је и кроза саму њу проткана, она јој одређује ритам, она својим током одређује ток речи. У Свинберновој поезији она је изгубила споредни значај пратње, опа је ушла у саму душу песме. она одређује не само ритам, не само музикални ток и кретање речи, него и ток и кретање осећаја, пдеја. II за једно п за друго прпмера је безбројно. Росетијеви се сонети сматрају у енглеској лптератури као најмелодичнији — Шекспирови су у том погледу далеко од узора! — па ипак довољно је после најмелодичнијег од њнх прочитати коју песму Свинбернову, па да се осети да је Свинбернова мелодпја, оно што се осећа у самој свези у току н ннзању речи богатија, раскошнија. Кадрени његове снажне химне „Ма1ег 1лсипр1аМ“, за мене пису више састављенп нз стихова који су тако лепн да могу служптп за парадигме; не, више нешто. Ти су стихови мелодије, речи саме одјекују једном богатом мелодијом, богатијом од сваког дванаестерца, или десетерца. II оне нису ту само да иануне рнтам, нису само „формални елеменат ритма“ него су са својом мелодцјом носилице ндеја, осећаја.