Дело

СРПСКО-БУГАРСКИ ЦАРИНСКИ САВЕЗ И АУСТРО-УГАРСКА Са новом годнном ушла је Србпја у озбиљне ирилике, које су претиле чак да ће изазвати царипски рат између ње и Аустро-5ггарске. Намамљена предусретљивошћу у почетку Србија је, као скоро искључиво агрикултурна држава, све своје производе упућивала у Аустро-Угарску. Као континетална држава, ограннчена у економском погледу сродним државама, њој је иајлакше било да се корнстп љубазношћу своје сусетке са севера и тако је створена навнка да се скоро целокуппн нзвоз њен унућује у Аустро-Угарску. Индустрија је међутим врло слабо напредовала, а потребе пндустријских продуката задовољаване су увозом из Аусто-Угарске, која је опет за једну специјалну грану своје нндустрнје налазила у Србији врло погодно земљиште. Постепено дакле Србија је била чврсто везама у том погледу за Аустро-Угарску и отуда је дошла у екоиомску зависност, којује Аустро-Угарска увек умела, да експлоатише за своје политичке цпљеве. Годинама се говорило, дајепрека потреба наћи излаза из тога завнсног положаја, обезбедитн нова тржишта за наш извоз н нрекпнутн тај ланац којим пас је аустро-угарска политика везала. То се нарочпто говорило гласније онда кад је-забрана нзвоза иашег (редовно из политичког разлога) наноснла штете нашим извозницнма, Али било да се говорило тнхо или јако, увек се само гововорило (Онај покушај са Марсељом не може се урачунати у озбиљна пведузећа). Тако смо и даље остајали у тој несносној зависности и излагали се опаспости забрана нашег нзвоза сваког пута, кад бп наша иолнтпкка скренула са онога правца којн је Аустрији ногодан. Данас смо се нашлн приморани да остварпмо то економско осло-