Дело

230 „ к л о бођење, јер су преговори за трговински уговор с Аустро-Угарском прекинути и одмах су, разуме се, предузете мере, е њене стране, против нашег извоза, а с наше стране је на то одговорено отказом поруџбина из Аустро-Угарске. 1. марта истиче досадашњн тргов. уговор и ако се дотле до споразума не дође предстоји нам царински рат. Наша штампа, одговор Министра Председника на интерпелацију, штампање тог одговора у „Одјеку“, обавестиле су довољно публику, те не морамо и ми овде износити у детаљима све оно, што нас је довде довело. Ограничавамо се, дакле, да само у што краћим потезима то изнесемо ради потпуности. Јула 1905. годнне потписан је између Србије и Бугарске уговор о царинском савезу и о њему се није знало све до 20. децембра те године кад гаје Бугарска Влада од једном изнела пред Собрање у коме је, на предлог једног од посланика опозиције, примљен акламацијом. Овоме је претходила једна нотица у листу „ДенЂ-у“ од заједничког дописника тога листа и 2ећ>а“. У то време вођенн су између наших п аустро-угарских делагата преговори за нов трговински уговор. Чим је на овако званнчан начин обзнањено постојање царинског савеза, аустроугарски делегати траже да се преговори прекину док они тај уговор не прегледају. Пошто имјетај захтев испуњен, Аустро-Угарска тражи од српске владе да се писмено обавеже не износити тај уговор пред Скупштину и да ће од нега одустати. Кр. Влада је одговорила да не може дати писмене обавезе, али да неће уговор износити пред Скупштину док трају ови преговори н да ће нзменити и потчпнити царински савез новом уговору с Аустро-Угарском. Дошли су онда други захтевп Аустро-Угарски, да се опет писмено краљев. влада обавеже да неће за време трајања преговора износити царински савез пред Скунштину н да ће учинити у уговору у напред све оне измене, које Аустро-Угарска буде нашла за потребно. Ово више није био захтев државе, у том погледу себи равне, већ је то била зановест, која може само да вређа достојанство једне независне државе. Краљев. Влада тај услов пнје могла примпти и изјавнла је још једном своју готовост да наставп преговоре под погодбама, које је први пут нзнела. Овом одговору Српске владе следовао је дефиннтивни прекнд преговора п разне, скоро арбитрарне забране увоза и нровоза од стране Аустро-Угарске. Сад, у овом времену, кад пишемо ове редове, покушава се да се