Дело

СРПСКО-БУГАРСКП ЦЛРННСКП САВЕЗ 237 нађе начнна за помирење не би јш се могли иреговори нродужити. Ето, то је у главноме ток целе ове афере, која је, иокрај Марока и француско-венецуелског сукоба, заинтересовала Евроиу. Држање Кр. Владе наишло је на симнатије свеколике светске шта.мие тако, да чак ни еглеска није заостала. Ово нпје бнла ирвпна да Србија с великнм тешкоћама води тргов. иреговоре с Аустро-Угарском. Скоро се на исти начин водили иреговори 1891. годпне и онда су бпли од стране Аустро-Угарске постављани тешки услови и то на начин, којн је за њу са свим обичан у односу с балканским државама. У овом неједнаком и неправпчном спору спмпатије су могле бити само па нашој страни. Једпно је од опог тренутка кад је објављен царински савез, аустријска штампа са жучпошћу наиала малу Србију. која се усуђује да склапа царинске савезе на штету АустроА гарске. Напади су били огорчени. Међу разним чланцима виднмо да актнвнп чиновници све своје знање унотребљавају, да стручњачкн докажу да је Србија крива и да њен царпнски савез с Бугарском не може важити. Међу вестима читали смо, да је чак и сам Цар рекао нашем посланику, „како је влада српска некоректно поступила“. У Паризу се аустро-угарски амбасадор, нама добро познати, Кевеихплер дао интервнјувисати и његов је говор низ напада на наше поступке у овој стварн. Мађарска штампа, међутим, (сем званичне) била је на нашој страни. Расположење у трговачким и политичким круговимау Аустрпјп било је протнв царинског рата. У Србији пак, сем два нартнјска листа, сва штампа је симпатично поздравила одговор Краљевске Владе, а Скупштина га је с ретком једнодушношћу одобрила. У почетку изгледало је као да се Аустро-Угарска влада колеба у томе, да прецнзнра, шта је наводи на овакво поступање према Србији. Прво се ударало на то, што је царински савез држан у тајности. То се сматрало као некоректно. За тим се впкало како се тиме хоће да одузме вредност нрннципу пајвећег новлашћења, којн је Аустро-Угарска уживала. Истицало се за тнм, да се економски ипгереси Аустро-Угарскн штете царннскнм савезом. Наиадало се па члан XVII тога савеза, јер се у њему вели да ће диспозицнје тога уговора важити и за земље које бп дошле у састав двеју држава уговорнпца. Пстпцало се, да то и ннје царнпски савез и да се тако не сме ни звати. (Ово последње је стручњачки разрадио г. Матлековпћ). II т. д. н т. д.