Дело

‘238 Д Е Л 0 Замерке и прекори су се низали с временом. Главно је у овоме свему, да је царпнски савез начннио врло, врло пеповољан утпсак и да је чињено и чини се све да се он сломије. За што? Да лп су интереси економски били у стању да разбукћу онолику огорченост аустрпјске штампе и да изазову оне императивне захтеве аустро-угарске владе? Не. Економски интересн аустро-угарскп овде апсолутно нису и не могу бити у питању. Да ово потврдпмо ипје нам тешко. Рећп ћемо само то, да су н Србија н Бугарска агрнкултурне земље, а Аустро-Угарска индустријска; да њеном увозу у Србију никад Бугарска не може конкурисатн а да извоз српских сировина не може бити упућен у Бугарску, која их већ има. Аустро-Угарска је гледала, дакле, на овај савез пе с гледишта економског, него с политичког. Њенпм политичким плановима смета овај савез. Тај савез је прво јаче зближење две балкаиске, сродне државе, које је оиа увек желела да види у завадн. Све оне државе чпји је интерес да се стаие на нут освајачким тежњама Аустро-Угарским све те државе гледале су са задовољством зближење српско-бугарско К0Је Је У овом савезу добило свој вндни облик. Сама повреда економских иптереса није довољна да оправда оно онакво поступање Аустро-Угарске владе и оно и онакво писање њеннх листова. Све је то скочило, разјарено до крајностп, да нађе ма што год да овај савез нападне. Аустро-Угарска је у њему впдела положен темељ онога бедема о који ће се разбитп њена грамжљивост. То је њу заболело и онда је морала свпм срествима на њ напасти, јер га не сме допустити. Голуховски је имао да се бори с енергичном пјаком опозпцијом. За то време се иа Балкану склапа овај савез и он о њему ништа не зиа. Да је знао да се на њему ради ои би лако нашао начина да растави Србију и Бугарску. Међутим, његов положај је, у Аустро-Угарској, врло тежак. Снажиа мађарска опозиција тврдоглаво остаје при својим захтевима н сматра њега као једину препону споразума. У тој борбп нскрсну српско-бугарски савез, о коме оп пишта дотле нпје знао. То се у полптици зове "аБе. Та необавештеност је за дипломату кривица. Опда кад се иа њега внче, долазн му још и та непрнјатност. Он онда постаје огорчеи п немилостпв према Србији. Сва пол>ска охолост пробудила се у њему и он је свом снагом одмах иапао на тај савез, да своју грешку загладн победом. Отуд су у ночетку прве п главне замерке унрављене па го, што је цео