Дело

240 Д Е Д 0 су са свим сутпротни овима, које данас хоће да издожи. Аустро-Угарска је имала са Сардинијом уговор трговински закључен 1851. год. на основи највећега повлашћења. 1857. године, желећи да војводству Модени створи бољп положај, закључи с њим уговор којп назва царинским савезом, док међутим тај уговор у самој ствари то није бпо. 1858. годнне гроф од Кавура је захтевао да сва права која је Аустро-Угарска дала војводству Модени може уживатп и Сардинија, доказујући да то по принципима међународног права, ннје царинскн савез, већ обичан уговор и да се према томе Сардннија може њима користити на основу принципа највећег повлашћења, на коме је закључен уговор од 1851. год. Гроф од Буол-Шауенштајна одговорио је Кавуру 20. јунуара 1859. године да: „међународно право не поставља никакву тачну дефиницију назива ц а р и н с к о г с а в е з а, а да историја даје врло мало преседана, који би се могли навести у потврду мшиљења о обиму тог израза“. Бранећи се даље тврди да, према дефиницији, која се поставља за потпуни царински савез, није постојао (до тада) ннједан такав потпун савез „п да има држава где се у самнм њиховпм земљама не би могао остварити“. Дакле, нре 47 година Аустро-Угарска се нашла у прилпцп у којој се данас налази Србија н тада је један њен дипломата — гроф као и овај данас — тврдио да може бити и непотпуних савеза и да међународно право не даје тачне дефиниције за царински савез; а данас се налази АустроУгарска у супротном положају и њен гроф Голуховски захтева да се обратно тумачи царински савез, онако, како га је Кавур тумачио. Међутим у међународном праву преседани треба да пграју врло важну улогу! Како се све мења! Да се још задржимо на једној замерци и закључимо овај чланак. Она се тиче оног по евронски мир онасног чл. XVII царинског савеза, од кога се уплашила и Турска. То је онај члан, који каже да ће се овај уговор распростирати н на оне земље, које буду ушле у састав држава уговорница. То је онај члан, о коме је говорио и амбасадор аустријскп у Паризу г. Кевенхилер. Из њега се виде освајачке намере Србпје и Бугарске! Као и све остало, што су у срџби својој нашли у Аустрији, тако је п овај проналазак без икакве вредности. Такве одредбе, као што је ова члана XVII налазе места у свима уговорима, као једна уобичајена формула. Та је одредба била п у досадашњем