Дело

српско-бугарски царински САВЕЗ 241 српско-бугарском трговинском уговору (чл. XIX), па није никога вређела. Та се одредба налазн, (али само у корист Аустро-Угарске!) и у трговинском уговору између Србије и Аустро-Угарске од 1892 год. (чл. XV „Овај уговор нростире се на све земље, које сада прнпадају или које ће у напредак припасти аустро-угарској царинској области“). А таква се одредба налазп и у конвенцији о пловидбн, закљученој излеђу Србије и Аусто-Угаске 10/22 фебруара 1882. године (чл. XVI) а ту је конвенцију потписао својеручно г. Кевенхилер! Мислимо да није потребно напоменоти дл онда отпадају све примедбе и рефлексије поводом тог фаталног члана. Из свега овога излази, дакле, очевндна намера аустоугарске да на економском терену задовољи своје полптичке ннтересе. Отуд овако тешко може да нађе повода захтеву да се тај царинскн савез уништи, отуд толико муке да му се, ако ово пе успе, бар одузме све оно што га разликује од обичног трговинског уговора и што може политички да користн државама савезницама. Српска влада је помирљиво пошла у сусрет Аусто-Угаругарској и показала своју готовост, да учпни оне измене у царинском савезу, које би се косиле са самом прпродом новог трговинског уговора. Али, онда кад су захтевп АустроА гарски довели у иитање достојанство земље, влада је морала одбити те захтеве и отуд прекпд нреговора за нови аустроугарско-српски трговински уговор. Доведени смо, дакле, силом околпости, до тога, да озбнљно размишљамо о ослобођењу наше земље од економске завпсности према Аустро-Угарској. Хоће ли Кр. Влада, водећи и даље рачуна о достојанству земље, истрајати у тој борби и све своје силе употребптп да неминовне губитке сведе на минумум, илн ће Влада код ирвих жртава ове борбе стукнути п примити аустро-угарске тешке услове обучене у какву дипломатску учтнву форму, питање је на које ћемо по свој прилици имати одговор већ онда, кад ова књига буде доспела до руку наших читалаца. Ми са своје стране једино можемо рећи, да ће у овом другом случају, т. ј. у случају иомирења с Аустро-Угарском настати опет безбрнжно стање; опет ће.мо говорптн о нашој економској завнсностп, тиранији Аустро-Угарске, али се опет ништа предузпмати неће да се тога ослободимо. Међутпм само бн истрајним неколпко-годпшњнм радом могли да и ми једнога дана вндимо поново ослобођену Дело, књ. 38. 16