Дело

ПОЛПТПЧКА ХРОНИКА 247 Руски покрет: његов политички карактер. У свима великим покретнма има колебања, онако исто као што у тешким болестима има дневних промена температуре. И као што је за лекара од интереса општа тежња топлотне криве, независно од малих варијација, тако политички посматрач мора сву своју снагу суђења да сконцентрише на општу тежњу догађаја, не дајући сувише важностп мањим променама. Стога .је и у посматрању догађаја у Русији потребно констатовати кризу кроз коју у овом тренутку пролази велика словенска царевина, определити њен карактер, одредитп њен напон, и у одређивању тих елемената не завестп се појединостима. Био је потребан један и великн и неуснешан рат, иа да се покаже колико су велике злоупотребе власти могућне под аутократским режимом. Баснословне, у правом смислу те речи, злоупотребе у државној управи, које је само рат могао да обелодани, ноказале су јасно да је у крајњој анализи анахроннзам режима био главни узрок свима поразима. Под таквим околностима образовао сеједан снажан политички квасац којијеизазпвао врење за све време рата с Јапаном. Он је најзад образовао две јасно одређене реформне странке: једна се може назвати консервативном, друга уставном. Прва странка сматра да се политичко развијање Русије мора да врши на један начин који је својствен самој земљп, њеним традицијама, обнчајима и навикама; док друга странка налази да на овоме ступњу светске историје има само један тип владавнне могућан за цивилизоване народе. Обе ове странке су огорченп противници бирократског режима, и уверене су да је само један ма какав облик народнога представништва неонходно потребан за реорганизацију и будуће напредовање Руспје. Њихове су начелне разлике први пут нзбиле на састанку чланова земстава од 6 до 8 новембра 1904 у Петрограду. Они су једпогласно признали да је потребна једна представничка скупштнна, алн су се размимоишли у питању о њеноме карактеру. Већнна је сматрала да бн требало да народнп представннци уставно ограничавају власт цареву; да, једном речи, аутократија постане једпа ограничена монархија западноевронскога тппа. Мањина, у којој је био н председннк Димитрије Шнпов, изјавнла је да царску власт треба одржати у свој њеној целокупностп. У размаку времеиа које је нрошло нзмеђу састанка у Петрограду и конгреса који је држан у Москвн од 22 до 25 априла пр. год., држање