Дело

НОЛИТИЧКА ХРОНПКА 253 поме неповерењу према свима који посе „немачко одело" и у гврдом убеђерву да аемља припада њима, сељацпма. Сада међу сељацнма има два утицаја, оба опасна по реформно дело: првн је утицај локалних властн н владипих агената, други револуционара. У стварн све што дође до сељака долази из једног или другог од та два извора, и докле га одозго уверавају да је цар његов пријатељ чије племените намере стално осујети себичност и ненравда сонственика земље, дотле га одоздо уче да су нмућне класе његови нриродни непријајатељи. II док консервативци, да би сузбили ову опаспост, траже да се брижљиво пзбегава сваки акт којн бн нзгледао као покушај да се ограничп царева власт, дотле либерали, у таквпм околностима, сматрају да је и логпчно и целнсходно да улију сељаку поверење и, проширившп иа њега право непосредног п општег гласања, да га увере да ће реформе које они предлажу у стварн да нзвршује он сам преко представника које он нознаје н за којеје он непосредно дао свој глас. Онн сматрају да су тешкоће које у овоме тренутку сметају остварењу овог плана озбиљне али да никако нису несавладљиве; с њима се треба боритп јер од два зла опе представљају оно мање. 5 таквим околностима, дакле, либерали морају да ностунају врло опрезпо, јер ће реакцнонарпн елементи употребптн све папоре да убеде сељака да је цео овај реформни покрет наперен иротиву њега, и да он, ако хоће да штити своје интересе, треба да тражи да царева власт остане неокрњена. Међутим, једна чисто саветодавна скупштина не може данас у Русијп да врши један утицај којпједанас тамо потребнији од свега: да развија осећај одговорностн којп данас и не постоји у народу уираво због тога што је он тако дуго био искључен из учешћа у државној управи. Ако народ буде чекао да се његове подобностп за самоуправу развију под заштнтом аутократпје, онда то он неће никад дочекатн. Ипак се обе странке слажу у томе да треба организоватн јавну контролу над радом владе. Чак н резолуције једног чисто саветодавног тела имале би на цара <1е !ас!о толико нсто утицаја колнко с1е јпте н одлуке парламента. Либерали траже још да скупштина има н право закоподавне иницнатпве, једно право за које су неки политнчки теоретнчарн, у почетку деветпаестог века, тврднли да се не слаже с монархнскнм начелом. Актпвност реакцпонарнх елемената, којпма су н коспер-