Дело

252 Д Е Л 0 507, од којих 372 би представљали 50 губернија евроиске Руспје. Пољска би имала 36 представннка, Кавказ толпко исто, Централна Азија 30, Сибирија 23, и Финска 10. Право гласања вршпло би се непосредно и имао би га сваки чијн приход износи 300 рубаља годишње нли плаћа за стан 60 рубаља па годину. Алн су резултати новембарске конференције већ показали да .је велика већина нредставника земстава незадовољна мером рефорама коју су предложили Шнпов и његови пријатељи, и кад су се крајем априла прошле године 135 изабраних представника земстава састалн на конгресу у Москви, одмах је постало јасно да је између њих и њиховог бившег председнпка био расцеп коначан и непомнрљив. Струја је била постала тако велика да је у овој прилици Шипов, уместо да заузима председничку столицу, узимао учешћа у раду само као гост кога су чланови конгреса позвали из учтивости. Непомпрљнв тон закључака до којих је дошла ова скупштина у којој је било, кажу, десет Руриковпћа, потомака династпје која је седела па престолу Русије пре Романова, и 36 кнежева и графова, најбоље је сведочанство о јачнни уверења да само потпуна промена облика владавине може стварно да побољша прилике у земљн. „Ситп смо аутократије“, изненада је изјавио један члан који је носио једно историско име, са много снаге нагласпвши ове своје речи, одговарајући једноме који је номенуо да би Шиповљев нрограм можда могао нослужити као основица за привремено решење овог политичког проблема; и овај емфатпчан израз могао је да послужи као мото овога копгреса. И она једнодушност конгреса билајеврло карактеристнчна. Једина озбиљнија разлика у мпшљењу била је у нитању о непосредном пли посредном гласању; али и овде пзгледа да је више целисходпост била у питању него начело. Осамдесет п тројица гласали су за непосредно гласање приликом избора за Доњи Дом, будуће сталне представнпке скупштпне; 49 гласалн су против њега. Усвојено је даље да чланове Горњега Дома бирају органи локалне самоуправе која треба да се реорганнзује на демократској основн и да се проширн на све делове царства. II опште право гласања усвојеноје с великом већином гласова. Ова последња реформа највише се тнче сељака. Међутим, његово политичко вјерују досада се поглавпто састојало у сле-