Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНПКА 2б1 слободно и свесно пренео на цара, у чијим рукама опа мора остати све доиде док је народ формално поново не узме. Земски сабори који су изабрали Михаила Романова били су ираве народне скупштине које су радиле гго својој слободној вољи и без икаквог притиска. Пзгледа да је ово мишљење толико укорењено и код руског сељака, да је потребна врло велика државничка мудрост па да се изведе ограничење цареве власти. Сељаци никад нису били расположени нрема „господи“ и њима се врло лако може да сугернше да бн таква једна акција била унрављена противу самнх њнхових права, да би „господа“ приграбила сву власт у своје руке. На приговоре својих протнвника да њнхов реформнн план не даје никаквих гарантија за будућност, консервативци одговарају, прво, да кад се једном буде организовала једна нредставничка скупштина на основи коју оии предлажу, оида ће битн необично тешко вратитп се на старн поредак; и друго, да је искуством прошлога века доказано да план који нредлаже левнца — нанме, један писан устав — није никаква гараитија ни за стабилност режима нитн за слободу личности. Једина земља у Евроии, веле консервативцп, која је остварила најпотпуннју меру личне слободе за своје грађане и која доиста има стабнлне политичке инстнтуције јесте Енглеска, која никад није имала пнсан устав, н Шннов и Герасимов с хвалом наводе Брајсово тврђење да тајна успеха енглеске уставностн лежи у томе што су се енглески државницн увек пнспирисали традицијама енглеског иарода и што је еиглески народ 'увек поштовао свој устав. Они су уверени да би писан устав у Русији у садашње време нензбежно доживео исту судбнну коју су таквп устави више пута имали у Француској. По њихову мишљењу, дакле, нпје ни могуће нитп је мудро у садашње време аутократију нретваратн у једну ограиичеиу монархију, али опн сматрају да је нотребно довести цара у непосредан додир с његовпм поданицнма тако да глас народа може до њега допрети без икакве сметње. Овај бн се идеал у садашњим околностима најбоље остварио кад би пародно представннштво изабралп непосредно органи локалне самоунраве која већ постоји. Шнпов је нзрадно оншираи план ио коме би општнне бнрале среске изасланпке, овн окружне, а окружни нзасланици народне посланнке. По овоме плану нрнблпжно на 250.000 становннка дошао бн један посланнк, чнјп бп број бпо