Дело

2бО Д Е Л 0 да садашње трзавице у Русији не долазе отуда што аутократскоме цару недостаје добре воље, него отуда што је његова аутократска власт протпвзаконо ограничена једном неодговорном, самовољном, и застарелом нолитичком машннеријом, која је потпуно страна животу руског народа. Начела која су укратко формулисана у меморандуму маршала племства, и расветљена у Комјаковљеву одговору двадесет и тројици племића, још више су развијена у једној брошурп коју су написалн Шипов и Герасимов, после саветовања са главним члановима консервативне странке, и која је публпкована само на неколико дана нре отварања конгреса земстава у Москви. Шипов тврди у овој брошури да се нрошли и садашњи услови рускога живота разликују тако основно од оних у земљама Западне Европе, да потпуно отпада поставка на којој је заснована уставна странка — наиме, да Русија данас пролази кроз ону фазу политичког развића кроз коју је Француска прошла крајем осамнаестог века, а већина осталих европскнх држава у средини деветнаестог века. Да би потпомагао своју тезу да су нолитичке реформе благотворне и стабилне само кад су засноване на брижљивој студији постојећих услова, и да би овако нагло прекидање са прошлошћу сигурно имало ужасних последица, Шипов се позива на ауторитет Џемса Брајса (Вгусе), професора Дисна (Гћсеу) и *Де Токвиља. Он с пуно хвале наводи Брајсово опажање да је већнна најбољих чланова америчког устава позајмљена из већ постојећих устава појединих држава, и додаје да је читав век иосле велике револуције Француска била, политички говорећи, још у стању лабилне равнотеже. Шиповљева странка сматра да се несрећни ексиерименти Занадне Европе могу избећи, ако руски реформатори пристану да се оставе теорије и да се угледају на Солона: да пронађу не најбоље замишљени облик владавине, него облпк који се најбољ>е може да ирилагоди садашњнм условима рускога народа п у највећој мерп да задовољп његове потребе. Што ова странка не усваја начело општег. подједнаког, тајног и непосредног нрава гласања то је сасвим логнчна последица њених ногледа о улози коју има да нгра будућа народна скуиштина. Треба да напомеиемо да и ако се пстиче као бранилац аутократије, Консерватнвпа Страика не брани теорпју о божанскоме праву владалаца. По теорији ове страпке, сва власт, у крајњој анализи, нрнпада народу, алн је он ову власт