Дело

ПОЗОРИШНА ХРОНИКА Критика препрека Недавно сам приредио себи ретко вадовољство. Када сам једне вечери, слампом у руци, прелазио погледом редове своје књижнице, наишао сам међу књигама на један заборављен број „Видовдана“ из 1870. године. У томе броју непознати нисац марљиво је побележио своје утиске о позоришту. II ето те вечери, док је широка црвено-жута светлост лампе падала на стару хартију раширену по столу, био сам као ретко кад задовољан старајући се да своје мисли и осећања доведем у складност са мислима и осећањима пређашњих генерацнја. Јер тај стари број новина не садржи само мислп, које могу нмати или немати одсева у средини у којој су поникле: он има моћ да у нама пробуди историје толико данас већ заборављених живота, моменте великих одушевљења и илузија. Када сам дакле, нрн светлости лампе, пратио једне вечерп врсту за врстом из кронике писане пре тридесет година, осећао сам како се при сваком новом реду напечатани листови множе и како се у свести мојој јављају читаве повеснице живота људп н установа. Читајући какве је импресије имао о Стеријпнпм „Хајдуцима" човек којијеостао незабележен, јасамсе опомињао историја о позоришту за које је Стерија пнсао своје комаде, нредања о позоришним дружинама „које су своја представљења заказивале посредством бубња“ н о доброј публици којаје каткад тако пунила дворапу да су зндови морали попуштати. Мнслећп, потом, о односнма некадашње публике н некадашњих позоришта, ја сам се са симпатијом опомнњао читаних страннца пз