Дело

260 Д Е Л 0 справа несумњиво долазе на прво мссто Бугари па Грци и Румуни и напослетку ми — Срби, не рачунајући ту -Арбанасе и Јермене, који су такође животно заитересовани т. зв. турским питањем. Други део књига и брошура о истом питању пишу Европејци (профосори, дипломате, правници, публицисте и др.) „ради науке* и „упознавања са правим стањем ствари“ т. ј. ради оправдања источне политике кога од европских државника и његових постуггака, ради задобијања или припремања терена којој европској држави за какве нове концесије на Балканском полуострву и најзад ради што боље препоруке за дипломатску каријеру. Уопште узев ова друга група сппса има за задатак, да на распарчаном и економски умртвљеном Балкану оправда имнер иј алистичке тежње иојединих европских сила и да прокрчи пута код дипломатије за нова економска и иолитичка завојевања и подјармљивања. Тешко је, врло тешко у целој овој идеолошкој навали на наше полуострво наћи кога „пријатеља“ овога или оног балканског народа. Економске, социјалне и политипке прилике на Балканском полуострву такве су, да је проучавање свих тих компликованих односа врло отежано, а нарочито Европејцима, који се поврх свега тога тако лако нодухватају да пишу о Балкану и да решавају судбину пеколико милијона људи, који су за то у првом реду сами позвани. Обавештења пак, која о балканским приликама добијају странци од појединих личности са Балкана, у већини случајева су тако нетачна, толико плитка и бесмислена, да књига, која ностане из таквих података, не одговара ни из далека правоме стању ствари на ближем Истоку европскоме.1 1 Леп прпмер непознавања чпњеница, које у крајњој лпнпјп одре1)ују циљеве п правац данашње спољашње полнтике како европскпх тако и балканских народа, показује се у госп. Ј. М. Јов., којп је у 109. броју „Српског Књижевног Гласника1* (свеска за 1. август 1905.) на стр. 237. тврдио: да „ИЈпанија и Холандпја, сви руско-турски ратовп, француско-пруски рат, јапанско-руски рат казују да нпсу само економскп разлози који крећу дппломатске радње па завојевању". — „Кто зар Немачка води овакву данашњу псточну политику сполшу само радп економских разлога ’" Овако се пита писац цитираппх редова, да би могао одмах затпм дати овај још погрешнпјп одговор: „Не, њу воде парочито победа годпна 1866 п 1870/71“. Човек не зпа шта је погрешппје у овоме галпматијасу потпуно дисиаратних појмова: да ли пптање, које апсолутно пе значи ппшта пли одгор, који је сасвим петачан. Пре свега нема ппкога ко бп спорио мпсао „да ппсу само економски разлози који крећу дииломатске радње на завојевању“; алп баш наведенп дога1)аји најочитпје показују да су тп економскн разлозп билп ргхша саиза. Тако исто изричпо, а прп свем том неодређено. тврђење: да су узроцп познатог „Огапр пасћ Об1еп“ „нарочпто победа годипа