Дело

КРИТНКА II БИБЛНОГРАфИЈА 201 * * * Данашње Источно (т. ј. балканско) Пнтање у своме историјском развоју, кад се из садашњости погледа у прошлост, могло би се, према главним правцима у којима се оно развијало, поделити у главноме на три периода. Први од њих обухватао би време од турског доласка у Европу: време турских успеха и освајања, време када Је Турска претила да лриграби Иотшшш тшнН — све до 1683. годиие. Други период би био време турског повлачења и концесија, које су европске државе добијале територијално на рачун Турске и нолитичко-трговачке у самој њој. Трајање овога периода завршавало бн се почетком XIX. века, управо Сриском Револуцијом од 1804. год. Од гога доба настаје један велики обрт у историји Источног Питања, на историЈСку позорницу ступају нови агенси, престављени у трима балканским народима (Срби, Грци и Бугари), који из основа мењају правац дотадашњег његовог развитка. То би био трећи период историје овога питања, најкомпликованији, најважнији и — најинтересаптнији. Задатак правога историка овога нитања јесте: да тачно, дабогме у колико је то уопште могуће, изнесе карактеристику, значај и иравац свих оних многобројпих сила, које су се у ова три иериода на најразличније начипе укрштале и сукобљавале. Средства, којима су се европске државе бориле против нлаховите нејезде Османлија у првоме периоду, као и ондашњи њихови планови на Балкану, јављају се у сасвим другим нијансама и облицима у другоме периоду, н. пр. у XVIII. веку. А колико је и из каквих узрока све то тек измењено у XIX. веку! Некада, док је Отоманска Имнерија била у пувој снази својој и док је претила својим завојевањем не само својим неносредним суседима већ и државама које су биле много даље од ње, Источно Иитање, као што то каже Оеог^ев ОаиИз (Без (ЈиезНопз сГ Опепћ) било је „катар* на организму Европе. У XVIII. веку су Аустрија и Русија у неколико махова иокушале да овај „катар“ излече, а одмах затим, још у првој четврти XIX. века Европа истиче као принцип: 1866 и 1870/71“ могао је и требао бар једним једппим фактом потврдитн. За свакога човека, који ма и врло мало позпаје догаћаје које је он горе павео, и којн је колико толико верзиран у нптањпма о узроцнма, тежњама н циљевпма дапашњег Империј алпзма великих сила, посматрања п закључци г. Ј. М. Јов. нису впше идеалистпчка п фантастична. већ нешто горе, много горе... Кад човек нешто не зпа нпје тако велпки грех. Али је страшна ствар кад оп нокушава својпм незнањем да „обавестп“ п друге.