Дело

262 Д Е Л 0 интегритет Отоманске Имиерије. Као символ за Фактично стање Турске кроз цео XIX. век употребљавала је дипломатија познати израз: „болесни човек“, ознака, која је у осталом и тачна и истинита, али се томе болеснику, који својим кужним задахом гуши и убија неколико милијона робова у својој кући и још више у своме сусеству, није ни покушало помоћи: било да оздрави, бкло да га, у интересу других, што пре нестане. Исто се тако човеку, који само споља посматра Источно Питање, сама собом намеће мисао: шта управо значи Фраза 81а1д18 дио на Балкану, која је од пре неколико десетина година постала као најоблигатнија врста поздрава свих владара и дипломата, који се састају да ма шта решавају о Источном Нитању? Јер је тешко и немогуће претпоставити, да има данас и једног озбиљног човека, који мисли да је Турска способна за ма какву напредну и културну мисију, чак и у самоме Стамболу. И у најбољим и највећим делима о Источном Питању, као што је на пр: Ба ОиезНоп (I’ Опеп! од БТоиагс1 БпаиИ-а (за непуних пет година доживело већ три издања), налази се увек на првом месту, а врло често и једино, кратак историјски развој овога иитања, али без истраживања неопходно потребних узрока, н то оних дубоких, жпвотних, правих узрока појединих политичких догађаја, који су изазвали какав већи сукоб или бар мањи заплет. Историја Источног Питања није портрет каквога владаоца или другог кога појединца, где се полази од ситница с тежњом да се створи његова ирава слика. Овде се морају откривати правци политике, у најширем смислу те речи, појединих заинтересованих држава, народа и дворова, који су у извесно време били од утицаја на ово питање. Једном речи: готово све оно што је досад писано о Источном Питању, у главноме се тиче н односи само на спољашњу страну овога питања; права садржина или се намерно прећуткивала или се нак није знало да друго што, много важније, уопште и постоји. Међутим кад се дубље уђе у нроучавање овога питања и кад се похватају узроци због којих се Европа данас држи овако према ближем Истоку, и кад се ти узроци још даље пропрате у нрошлост за читавих неколико векова, увидеће се јасно: да је екопомски карактер Источног Питања био она сила, каја је давала директиву свима, који су у њему били заинтересовани. Још Монтескије је тачно запазио ову главну тачку у Источном Иитању, око које се цела његова историја од 1683. па до даеас окреће.1 I 1 I/ ешрјге <Јеа Тигсз е$1 а ргевепк (ирва иоловипа XVIII. века) а ј5^и ргев <1ап$ 1е тете <1е^ге <1е ГаПНевбе ои еГаП аиГгеГот се1ш <1е$ Огес$; пш$ П