Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 263 Ова тачна и генијална мисао Монтескијеова, за носледњих двеста година, нотврђена је сваким ратом и уговором које је Турска ма с којом било европском државом водила и закључила. У XVIII. веку Француска је, због својих. економских, трговачких интереса, сачувала Турску од сигурне иропасти, која јој је претила од Аустрије и Русије. „Рационалистички" снови Јосифа II. и Катарине II., при остварењу, наишли су на Балканском полуострву не само на отпор посрнуле Отоманске Империје већ и на још јачи отпор Француске, која је у пропасти Турске гледала и осећала пропаст знатних својих прихода, за које се морала заложити. Кроз цео XIX. век пагае је полуострво било иопрпште узајамних економских борби између европских држава, чији је експанзивпи капитализам тражио пијаца и сировина. Врло је мала разлика између колонијалне политике, коју европске државе воде данас у свих нет делова света. и политике коју воде у целој турској царевини. Империјализам великих сила, чији су унутрашњи узроци — како их лепо истиче М. Бер1 — стални развитак продуктивних снага, нагомилавање богаства, релативна исцрпеност минерала, сировина и земљорадње у Квропи, нашао .је врло ногодио земљиште на екопомски неразвијеном Балкану, специјално у целој Отоманској Имиерији. У томе треба тражити узроке: зашто европска дипломатија и не иомишља на решење Источног Питања. Тиме се једино морају објаснити „реФорме14, које велике силе данас заводе у Турекој, којима се пак једино заштићавају сграни — европски — иоданици и њихови капитали. Ето само неколико примера због чега човек мора поздравпти једну овакву књигу као што је Џеблескова: Ба (^иеаИои сГ Ог1еп! е! зоп сагаси>ге есопотјс^ие. У шеснајест малих одељака, сем увода и закључка, нисац је додирнуо неке од најглавнијих момената из историје овога гштања. Врло умесно примећује Џеблеско у своме уводу, да „Источно Питање у оиште и у појединостима, историјска Факта, дииломатске комбинације, да је све то само резултат извесних специјалних узрока, који досад још нису систематски изложени. А ти су узроци економске ирироде. Оно што је одређивало у кибаЈаСега 1оп§Сетр»; саг, «1 цие^ие рппсе цие се 1п1 теИак сек етрјге еи реп1 еп роигзи1Уап1 зез сопчиГЧеи, 1ез 1гојз ријззапсез соттегсап1ез сЈе Г Еигоре соппаЈззаЈеп! 1гор 1еигз аГГаЈгез роиг п’ еп раз ргетЈге 1а ЈеГепзе зиг-1е-сћатр. (Те три трговачке спле у опо време беху: Енглеска, Француска п Холандија). — Огапбеиг е1 ЈесаЈеисе Јез КотаЈпз; сћарИге XXIII. Оеисгез сотр1екен (1е Моп1езчи1еи, р. 185. 1 1Ме Хеие 2ећ; 23. .ЈаБ!^. Ваи<1 2: сгр. 651.