Дело

264 Д Е Л 0 прошлости и што данас одређује велике европске силе да према Порти заузму држање за или против, оно што је чинило да поједине од њих ступају у заједничку акцију или да се међу собом сукобе — овај примерни узрок Источнога Пнтања био је пре свега м а т е р иј а л н и и н т е р е с«“ Али се, на жалост, и овај писац није потрудио да надокнади оно што пре њега није учињено. И поред једино правплног становишта за научно проучавање Источнога Питања, које и сам он истиче, његова књнга не доприноси много правом научном пспитивању историје овога проблема. У место да је помоћу методе коју треба очекивати после научног становншта које је изражено горе цитираним речима, разрадио један период или савремоно стање овога питања, он је у појединим врло кратким одељцима, који би могли бити доста добри новинарскн чланци, изнео о појединим моментима оно, што би требало да се находи у сваком добром школском уџбенику. „Источпо Питање у Старом и Средњем веку“, „Стуиање на историјску позорницу Руси.је и нланови Петра Великог*, „Катарина 11“, „Псточно Питање за време Наполеона 1“, „Кримска војна и париски уговор“... „Догађаји у Маћедонији“, „Источно Питање и политика Италије“, „Аустријска политика на Истоку“, „Нове Фазе И. П.“ ит.д. — све су то значајни моменти из историје Псточног Нитања, који морају бпти разрађени на основу огромне историјске грађе која се налази већнм делом публикована о овом питању, а не на основу произвољпих, општих комбинација. Ако ништа друго, а оно се о Источном Нитању не сме писати пре но што се проуче бар сви они, додуше многобројни, уговори, које су европске државе закључивале са Турском од XVI. века па све до иоследње споразумпе реФормне ноте, коју је Порта, истина под притиском, наших дана примила. Карактеристично је међутим, да наведемо само један пример, да први уговор, који је Турска уопште закључила са којом страном силом, био је онај између Сулејмана I и Француског краља Франсоа I, Фебруара 1535. год., гласи: ТгаНе <Ге ра1х, сГатШе е! <1е соттегсе.1 У научном погледу ова књига Џеблескова стоји горе од истородног покушаја Сћаг1ез Ио18еаи-а: ће соГе 80с1а1 (1е 1а С)иебГЈоп (1' ОНепГ, у којој се, за савремено стање овога питања, иалази много више Факата, али врло несрећно сређепих. Главне мане ове књиге, дакле, јесу. немање никаквог континуитста између нојединих догађаја, и ако су они сви у врло тесној међусобпој узрочној вези; исто су тако сва пигачева тврђења без ана1 Г)е Те*1а: НесиеП «1ев (гаНез Пе 1а Рог1е СШотапе: I. I, р. 15—21.