Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 265 лпзе, и ако у свакој правој науди анализа мора претходити правилноме закључивању. Писац се није потрудио, нити је успео да бацн имало нове светлости на Источно Пнтање: његово правилно становиште остало је потпуно неостварена памера. Источно .је Питање и овога пута остало без свога иравог историка. И сувшне је скучен обим једнога приказа, нарочито у оваквим стварима, да .бисмо могли нека пишчева тврђења о поједииим догађајима документирати или исправити аутентичним подацима из аката и уговора. Он је поред свега другога још и прешао ћутко преко огромне већине догађаја из Источног Питања, који би баш најбоље погврдили његове иретпоставке. * * * На крају нека нам је допуштено да само додирнемо неколике ствари, које се односе на савремено стање Источног Питања, а које стоје у чврсто) вези са његовим економским карактером, којн опредељује данас све европске државе: да траже ЗсаШб сцјо на Балкану. Ове цифре извозне и увозне трговине европске Турске са Европом најбољн су тумач расположења Квропе према решавању и решењу Маћедонског Питања, од чијег нравилног решења зависи ако не опстанак а оно будућпост осталпх слободпих балканских народа: године увоз 1 извоз укупно 1892. 110.715.225 дин. 145.658.906 дин. 256.374.133 диц 1896. 65.725.782 „ 121.768.618 „ 187.494.400 „ 1897. 76.129.947 „ 143.989.904 „ 220.110.8511 „ Кад овоме додате огромне капитале, које је Европа у Турској уложила у железнице, руднике, ношту, телеграФ и многобројна најразличнија индустријска предузећа, и сем тога државне турске дугове, онда ће бити сасвим јасно: кога чува евронска жавдармерија у Маћедонији и за кога Европа одржава интегрптет Отоманске Империје, Сама Француска, та колевка највиших „идеја о једнакости, братству и солидарности“, била је за последњих двеста година највећи чувар босФорскога „болесног човека*. Неколико статистичких података о извозној и увозној трговини Француске са турском царевином пружају за овакво дипломатско држање објашњење. 1 Та ОгапЈе Епсус1оре(Не, XXXI, р. 549.