Дело

266 Д Е Л 0 које је но пашем мишљењу најтачније, најистинитије и — најкорисније. Француска је имала са Турском оволики трговински обрт у вредности за: годпну увоза извоза укупно 1892. 59.984.000 франака 116.439.000 франака 176.423.000 франака 1896. 40.598.000 90.800.000 У> 131.398.000 1897. 49.447.000 107.350.000 г> 156.797.000 1898. 48.400.000 102.200.000 У> 149.600.000 1899. 49.200.000 102.200.000 У> 151.900.0001 Дакле, за пет година Француска је увезла у Турску, поглавито својих Фабриката, и извезда из ње сировина у вредности од 766.118.000 Франака. Наведене циФре најубедљивије говоре: колико је и како Европа заинтересована и у — Маћедонском Нитању. Релативна културна неразвијеност слободних балканских држава чини те су данас све оне тек у другоме реду наследника Отоманске Пмперије. Отуда решење и сваки покушај решавања Балканског Питања, бар данас, зависи на првом месту од „расположења“ Европе, а не од жеље и потреба оних, којима оно и припада. Дабогме да су у Европи сви Фактори те још како свесни своје надмоћностп на Балканском полуострву. Европска дипломатија, већ и по своме позиву, ствари ове врсте увек прећуткује или износи у сасвим другом облику, али се европски научници ни мало не устручавају да и ову истину обелодане. Тако Габријел Моно, један од умних људи данашње Фрацуске, говорећи о улози Бугарске у решавању и решењу Маћедонског Питања, вели:... „Овај сељачки народ без трговине и без индустрије, још је сиромашан; он не може ни мислити на војничка предузећа, и зато се задовољава изнуђавањем од султана концесија, претећи нападима, од којих се увек за времена уздржи."1 Са Србијом, Грчком и Црном Гором ствар не стоји ни мало другојачије и утешније. Колико су у економском погледу неке од европскпх сила заиптересоване у Турској као и однос њихове заинтересовапости ирема истим иптересима балканских државица, пајбоље ћс се видети из овог прегледа: Од 13. марта 1896. год. па до 12. марта 1897. од целокупног 1 .Љн1. р. 549. 1 Еа (Јиевбоп <Г Опеп! раг К<1оиаг«1 Бпаик; ргеГасе <1е М. 6а1>пе1 Мопо<1. стр. XIII.