Дело

280 Д Е л 0 првом месту Аустро-Угарска и Русија, не беху се показале у довољној мери предусретљиве према немачким производима. У првом полузванпчном саопштењу о вамераваној царпнској реформи, које је изишло 10 апр. 1878. у иР1’ОУПта1-Коге8ропс1еп2“-у вели се између осталога: гНаша трговинска политпка пристаје у најширој мери уз систем слободне трговпне. чије се добре сгране по себи не могу оспорити, у колико је прп том очувана узајампост међу народима, — без узајамности слободна трговпна је штетна за онога који је спреман да се „племенито" жртвује за прпнцпп“. (А. Епптеппап. 01е Напс1е18ро1Шк с1ез БесДбсћеп Ке1сћз. Вег1т, 1901. стр. 274. У осталом, ни сами немачкн Пољопривредници, који су све дотле срчано бранили политику слободне трговине, нису тражили ни високе аграрне царине, ни у опште царине на .све аграрне производе. Једна марка на сто килограма жита испуњавала је све њихове наде. Па ни то нису тражилп као сталну, већ само као привремену меру: док се цена житу мало не поправи. Многи пољопривредници били су чак противни свакој заштитној царини. Још почетком 1879. пољопрнвредни савет (ПапЈмчИбсћаНга!) одбацио је с великом већином један предлог с изјавама у корист владиног програма заштите.1 И ако није много истицала заштитни циљ нове опште тарифе, влада је у Рајхстагу јасно изложила опасности стране утакмице по домаћу производњу. „Пољска, угарска п америчка п руски раж, вели се у Општим мотивима тарифнога предлога1 2, одређују код нас цену . . . Пољопривредни рад више се не исплаћује. Стотинама великих закупника, хиљадама малих поседника у свима деловима Царства, морали су напустити своја газдинства“. И доиста, страна утакмица почела се јако осећати. Довоз жита из прекоморних земаља, потиснувши из Енглеске велике европске произвођаче, Русију п Угарску, приморао их је да своме житу траже нове изласке. Отуда је Немачка, која је до тога времена и сама продавала жито у Енглеској, имала на својим трговима све већи увоз из Русије и Угарске крај вишкова домаће производње које није могла извозити. Присвемтом, влада је била врло опрезна при оптерећењу аграрних нроизвода. После многогодншњег слободног увоза, опа нпје ни смела прећи одједном на велику заштиту. По та1 Мах 8сћјрре1, ОгишЦи&е <1ег Нап<1е18ро1Шк, ВегНп, 1902,; стр. 228-9. 2 ЗсШррек ор. сШ стр. 230.