Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И НЕМАЧКЕ Немачка трговинска полнтнка до Канривијевих уговора Завршивши своје велике политичке послове Бизмарк је почео пажљивије изучавати екоиомска питања. При томе је дошао до закључка, да трговинска политика Немачке, којом су управљали људи прожети либералним идејама менчестарске школе, није донела земљи велпке користи. А Бизмарк је и по положају и по моралним особинама био у стању, да прнведе у дело своје закључке, ма колико при томе скретао с пута којим су његови претходници ншли. С тога је било очекивати, да ће у трговинској политицп Немачке бити коренитпх нзмена. Први корак у том нравцу није био особито велики — почеци најзамашнијих рефорама обично су скромна изгледа. Општа царииска тарифа од 15. јула 1879., којом је измена у трговииској политици добила коикретан облик, не може се ни по своме саставу (имала је само 43 броја и 387 царинских ставова), ни по величини царииских ставова мерити с модерпим заштитним тарифама. По званичном уверавању заштита домаће производње није ни била главни циљ тарпфске реформе. Новнм царниским ставовима требало је повећати дохотак посредиих пореза, а нарочито, извести премештање пореског терета с носредних на непосредне порезе. „1Јга (1гискепс1е сПгекке 81еиегп (1игсћ хгеш&ег ЗгискепЈе ииНгекке 81еиегп хи егбе12еп“ Говор Бпзмарков, држап у Рајхстагу 8 маја, 1879. Упор. затпм, другп његов говор од пстога дана п говор у седппцн од 21. маја. (Ригз! ВЈ8тагск’8 ^езапппеИе КеЈеп, ВегПи, СНоћиз Уег1а&, —В. II.: стр. 286, 287 п 301) Пстицало се још, да је иотребно па осиову иове тарифе изменнтп немачку трговннску нолнтнку, јер друге државе, а иа