Дело

290 Д Е Л 0 — 16. септембра 1882, и имао је да важи десет година, до 16. септембра, 1892. Међутим, уговор с Немачком, закључен 6. јануара (по новом), ступио је у живот — један месец иосле из-# мене ратификација — 25. јуна 1883, и истицао је, десет година доцније, 25. јуна, 1893. У случају, да уговор с Аустро-Угарском буде на време отказан, он би с тарифом нрестао да важи 16. септембра 1892. Од тога дана, крај највећег иовлашћења Србија би имала одрешене руке у погледу одређивања царине на немачке производе. Овп би се још једино могли користити малобројннм тарифским уступцима нашега уговора с Енглеском од 7. фебруара 1880 с декларацијом од 7. јула, 1881, ако га ни једна страна не би ранпје отказала. Али се тарифе наших уговора с Немачком и Аустро-Угарском не поклапају. Немачка се није задовољила, да царинске ставове уговора с Аустро-Угарском просто унесе у своју тарифу. Она се потрудила, да добије нешто више. Тарифа уговора с Аустро-Угарском била је састављена из два дела. Први, много већи, садржавао је само специфпчне царине, т. ј. царине утврђене по тежини, комаду, итд.; у другом, мањем, било је само царина по вредности робе. Једна земља очевидно је у великпм добитку, кад може да наплаћује специфичне царине. Поступак је при том лакши, нитп има оних многобројних спорова око утврђивања вредности. Уговор с Немачком уништио је ту добит коју је Србнја имала од специфнчних царинских ставова уговора с Аустро-Угарском. У њему се и за ону робу, која је по уговору с Аустро-Угарском само специфично царињена, утврђују одговарајуће царине по вредности, којима су се одмах, на основу највећег повлашћења, користиле и све друге уговорне државе. Алп. ако се хоће правплно да упореде тарпфскн уступцп једног п другог уговора, ваља још пматп на уму, да је аусто-угарска роба велпкпм делом плаћала половпну царпне највећма повлашћеног парода (тач. III.: прплог Б. уговора с Аустро-Угарском). Да је утврђивање царинских ставова по вредности било с иајвећом тачношћу изведено према специфичним, опет би уношење таквих ставова значнло нсто, као да су дотадашњи сиецнфични ставови спуштени Јер, кад увозник има да бнра између та два царинска става, он ће увек изабрати онај по вредности, с којим има могућностн да платн мање по што је тарифом нредвпђепо. На пример, увозннку артије за па-