Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ II НЕМЛЧКЕ 291 ковање (Раскрар1ег) стоје на расположењу ставови: 4 днн. од 100 кгр. и 10% по вредности. Однос њихов претпоставља, да је вредиост робе 40 дннара од 100 кгр. Изјасни ли се увозник за специфистични став, он ће платпти 4 дннара. Али, како се увек нађе начина да се за царињење протури мања вредност од стварне, увозник ће пре изабрати став по вредности. Ако на пр. усие да протури вредност од 30 дин., он ће платити само 3 динара за 100 кгр. увезене хартнје. Оваквих злоупотреба има свакад и свугде, где се роба царнни ас1 уа1огеш. У уговору с Немачком оне нису отежане тим, што су у исто време утврђенн и сразмерни специфнчни ставови. Готово сваки од тнх ставова односи се на разноврсну робу неједнаке вредпостп, те царинскп органн не могу према односу једног и другог става контролисати тачност пријављене вредностн. Тарифа уговора с Немачком највећим делом само везује царинске ставове уговора с Аустро-Угарском, додајући обично ставове по вредности специфичним. Ту сиадају: артија н нроизводи од артије (10% по вредности и 4, 7, 10, 15, 20, 35 динара — према квалитету — од 100 кгр.); брашно и млинарски пронзводи (10% и 1 дин. 100 кгр.); разне вунене ткан п н е — грубн покровци, покривачн, клобучина, грубе ткапине, тканине за мушка (теже) и женска (лакше) одела, п т. д. (8% и 16, 20, 58 и 90 дин. од 100 кгр.); просте и боље (обојене, лаковане, углађене) израде од дрвета н намештај (10% и 2, 8 и 3 дин. од 100 кгр.); вино у бурадима (8% и 6 дин.); дестилисана спиритуозна пића, у бурадима и флашама (10% и 6 и 20 дип.); пиво (10% н 3 дпн.); сирће (10% и 2 дин.); минералне воде (10% и 0-50 дннара); каменп и мрки угаљ1 (слоб.); гломазне израде од камена и цемента (Зкетте^гагћеИеп шн1 Сетеп1таз8еп\\'агеп) (неуглађене 10% и 3.50 дин.; углађене 10% и 2 дин.); израде од иловаче (Топ\\гагеп)1 2 (8% п 2, 6 и 14 дин.); стакларија (10% и 3, 5 и 12 днн.); гвожђе и челик и њихове израде (8% н 6%, слоб., и 0 80, 2, 3 и 6, дињ); нросте коже (10% н 30 дин.); сурогатн 1 У српском звапичном тексту тарифе реч „ВгаипкоН1еп“ преведено је са „ћумур“. Међутим, то је мркп угаљ, а ћумур је — Но1/.коћ1еп. 2 иТоп\\агеп“ преведено је у српском тексту са „грпчарија“. Међутим. у грнчарију спадају само лопчарске израде од пловаче а фајапс и порцулан. којп долазе у исти тарифскн број (10), пе могу бптп обухваћеии зпачењем те речи. 19*