Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ МЗМЕЂУ СРАИЈЕ II НЕМАЧКЕ 297 повини соли немачког порекла (к чл. V). II у нов уговор ушло је, да ће индустријалци и трговци (С1е8сћаЛ81еи1е), кад сами или кад њихови заступници нутују ради својих трговачких послова у другу земљу, бити ослобођени од плаћања дажбина. Али је још додато, да тога ослобођења неће бити „кад се наручбине траже код оних који нису обртници“ („ће1 тсћ! Сгемгегће1геЉепс1еп“), нод претпоставком, да ће то исто важити и за домороце. Лоц (ор. сН. стр. 109) помиње, да су у уговор са Србпјом од 1892 ушле нове одредбеу корист пословног путовања, по угледу на пемачко-швајцарски уговор. Ово је нетачно у толпко, што те одредбе нису нове. Оне су се находиле п у уговору од 1883 (чл. IV). Нов је само другп став члап IV., којп ннје нп донет у корист пословпог путовања, већ садржп ограничење, да се не могу слободно од дажбина узимати паручбине од лица која нпсу „обртницп“. У закључном протоколу (к чл. II, став 2) находи се нова одредба, да друштва („акционарска и друга трговачка, индустријска или финансијска друштва“) која правно постоје на земљишту једне стране могу у другој „вршити сва своја права, па и право одбране својих права, придржавајући се закона и прописа који о томе важе у земљи друге стране“. Нова је и одредба закљ. протокола, да Србија може наплаћивати извозне царине,1 алп да оне морају бита једнаке у свима нравцима (и чл. VII. 2). Ова одредба о једнакостп пзвозпих царпна у свпма правци.ма ушла је п у уговор с Аустро-Угарском, п то према објашњењу Лудвига Ланга, бив. угарског мипистра трговине у циљу, да спречп да Србија помоћу дпференциалних царппа не упути сво.ј извоз другнм путовпма и нееманцппује се од Аустро-Угарске. (1лк1\\чр; Сап§, НипЈег! Јаћге ХоПроћНк, \\Јеп пт1 Не1р215, 1906; стр. 325). Све ове нове одредбе находе се н у уговору с АустроУгарском од 9. августа (по новом) исте године, одакле су, без сумње, и узете. Само две пзмене новога уговора с Немачком не поклапају се с изменама унесеним у уговор с Аустро-Угарском. Место опшнрних одредаба закључног протокола овог последњег уговора (к чл. VII) о издавању уверења о нореклу, у уговор с Немачком ушло је само (к чл. VI и VII), да се по њпховој уговорној тарпфи неће царпнпти жнто и випо, која се увозе из слободног промета Србије, ако су пореклом из земље која у Немачкој ннје највећма повлашћена. II друго, да бп сузбила про1 „АивГићггбЦе" је скроз погрешпо преведепо са „нзвозне царинске таксе“. У опште, српски текст но зна за разлпку пзме!)у нореза и такса.