Дело

296 Д Е Л 0 осетио се силан покрет против царинских ставова којима се отежавао увоа страних производа. „Никада нису изборне лозпнке као: „Слободан мора бити хлеб, слободна и светлост! или „Доле с носкупљивачпма хране!“ тако јако захватиле и грађанске кругове као 1890“, вели један немачки писап.1 2 Цена пшенпце била је од 1887 (у маркама): У Бреславп, 1000 кгр. 1887 : 153,4 1888 : 165,1 1889 : 173,8 1890 : 185,1 1891 : 297,1 „ Минхену, „ „ 190,1 „ 193,9 „ 197.2 „ 213,3 „ 239,5 Цена ражп „ Лајпцигу, „ „ 129,9 „ 144.1 „ 166,8 „ 179,7 „ 215,2 „ Минхену. „ „ 141,6 „ 150,8 * 160,1 „ 179,2 „ 210,4 (бСаИбПвсћез Јаћгћисћ Гиг Јаз Цеи1бсће Кешћ, 1896; стр. 218; Бо1г, ор. сИ.) Такво расположење у маси становништва било је добро дошло немачкој влади при закључивању четнри нова т. зв. „велика трговпнска уговора“, чије се главно обележје састојало у спуштању високих аграрних ставова од 1887. То су били уговори с Аустро-Угарском, Италијом, Белгијом и Швајцарском. Прва три потписана су истога дана (6. децембра, 1891), а последњи неколико дана доцније (10. децембра). Већ идуће, 1892 године ствари се беху измениле. Цене житу почеше нагло падати. Аграрна криза, притајена неко време, беше се из нова распламтела. II три т. зв. „мала трговинска уговора“ са Шпанпјом, Румунијом и Србијом, које је влада поднела Рајхстагу 26. новембра 1893, наишли су на енергичну опозицију аграрних посланика. Док је уговор с Аустро-Угарском, чијим је тарифским олакшицама бнла у главу погођена дотадашња политика високе заштите, нримљен у Рајхстагу с 243 против 48 гласова, уговор с Румунијом, у коме, као и у уговорима са Шпанијом и Србијом, није било никакве нове тарифске олакшице за аграрне производе, добио је само 189 против 165 гласова. Трговински уговор Србије и Немачке, потписан у Бечу 21. августа (по новом) 1892, имао је крај општих одредаба, тарифе на увоз у Србију и закључног протокола, још и тарифу на увоз у Немачку. Ово је била највећа новина тога уговора. Опште одредбе, а тако и одредбе закључног протокола у главном су пренете пз уговора од 1883. Из текста општих одредаба отпала је једино забрана давања извозних премија (чл. VI. уговора од 1883), а из закључног протокола обавеза о ку1 Бо12, ор. сИ., стр. 72. 2 8сћјрре1, ор. сћ., стр. 273.