Дело

ТРГОВННСКИ УГОВОРИ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ II НЕМАЧКЕ 295 Угарском с друге стране. II да је Капрпвп продужио нћи стоиама свога претходника, он бп, одговарајућп на нову руску и аустро-угарску тарифу требало да повећа и високе царине од 1887, и за кратко време бно би готово немогућан свакн нромет са тим земљама. У време доласка Капривијева на управу земље, Немачка се находнла на једној онасној раскрсннцн. Продужити Бизмаркову трговинску политику значило би навући царински рат без мало с целом Европом. А таквом се рату Немачка није смела изложитн. Њена трговина осећала је трагове дотадашњих, не врло постојаннх царинских односа, а полету њене нндустрије требало је обезбедитн сигурне и сталне погодбе за извоз. И чисто политички разлози имали су нзвеспа утицаја на закључење нових трговинских уговора. Бизмарк је, до душе, био мпшљења, да се политичко нрпјатељство не мора допуњаватн економским. II оп је усиео, да потиуно одвојено води те две политике. Алп што је геннје Бизмарков пеко време имао успеха у томе, није значило, да прпвредно неиријатељство Немачке не би ни после њега имало никаква утпцаја на држање иолнтпчких савезника њених. Непомпрљивост Немачке у трговинским стварима нзазивала је у Аустро-Угарској и Италији све веће незадовољство. II Капрпви је отворено нризнао, да су тешње трговинско-политичке везе с тнм земљама потребне ради одржања тројног савеза.1 Кипрпвп је ушао у нову трговинско-политичку еру са јасно обележеном намером, да нове уговоре закључи на шпрој основи. При том је требало, да и Немачка прннесе пзвесне жртве. Нови трговпнски уговорн с аграрним земљама ннсу се моглп склопити а да се не смање внсоки ставови на жито од 1887. Једна случајна околност помогла је, да се то смањивање нрнведе у дело. Рђаве жетве у Немачкој и другим евронскнм земљама нагло су подигле цене житу у 1891. Такве цене Немачка нпје вндела већ неколико деценија. Један од најважнијих увозника њеннх, Русија беше, из страха од гладне године, потпуно забранила извоз жита. II друге животне нампрннце носкупеше.1 ^ становништву Царевине, такнутом у својим најбитнпјпм иотребама, 1 1)г. \\гаНћег ЕоГ/, 1Не НашМароИШс <1е* Цеићзћеп КеЈсћез ип1ег СЈга! С&ргш ип<1 Ригз! Ноћеп1оће (1890—1900), НеЈр/Јк 1901 (Негаиз^ећеп \оп \'егеш Гиг 8ос1а1ро1Шк); стр. 88.