Дело

294 Д Е Л 0 Генералу Капривију беше по одступању Бпзмарковом, марта 1890, пало у део, да управља спољним односима Немачке у времену, кад је питање о закључењу нових трговинскпх уговора било истакнуто на дневни ред. II ако је изјавпо, да курс у главном остаје старп, Каприви је нмао и сувише разлога да не остане при трговинској политици свога енергичног претходннка. Немачка је могла нматп користи од аутономне трговинске политнке, док је, дајући другима само највеће повлашћење, имала удела у тарифским уступцима које су њене сауговорнице чнниле трећим државама. Али, чим су и друге државе биле спремне да воде исту политику и да избегавају тарифске уговоре, немачки извоз није више пмао никакве сигурности. Јер, царињен по општој тарифи земаља увозница, висина царпна могла се мењати и за време уговорног периода. Капрнвије је ствар озбиљно схватио. „Закључење нових међународних уговора са самим највећим повлашћењем, без тарпфских утврђивања, дао би до душе Немачкој могућности, да домаћој производњи каквим хоће заштитним царинама обезбедп сопствено тржиште, али не пружа нп најмању гарантнју за одржање страних тржишта неопходних за наш извоз*.1 II то је у толико тачније, што закључивање трговинских уговора на основи највећег повлашћења, без уговорних тарифа, неминовно води утакмици у повећању царинских ставова општих тарнфа, по којима се, у том случају, роба при увозу царини. Свакој земљи тада је остављено, да по свом нахођењу цени, да ли ставови њене тарифе по висини одговарају ставовнма тарифе њене сауговорнице. Баш и кад би та процена била потпуно беспристрасна, једнакост у оптерећењу се не би могла постићи, јер је немогућно доћи до тачног упоређења не само с тога, што се царински ставови у разним тарифама не односе на исту робу, но и с тога, што поједини артиклн немају исту вредност за извоз две ма које земље. Отуда свака држава врши потребно упоређење онако како је то најбоље по њене пнтересе. То изазива противну страну, која ствар друкчнје схвата, да новећа своје царинске ставове. II тако постепено се улази у ираву лицитацију, ко ћејаче оптеретити туђе производе. То је био случај после 1879 с Немачком сједне, с Русијом и Аустро1 ОепкбсПпН 7.и <1еп пеиеп На!н1$1е\е!Чп(§еп (Ап с!еп Ке1сћз1ак); ВегНп, 1891. ; стр. 2.