Дело

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ ПЗМЕЂУ СРШ1ЈЕ И НЕМАЧКЕ 293 раде 3’50 дин.; за готово рубље, памучно или ланено 100 динара. Народна Скупштина од 1883 бпла .је у велпкој заблудп у погледу тарпфе уговора с Немачком. Скупштинскп одбор тврдпо је,1 да Немачка нпје добпла за своје производе ппкакве веће олакшпце од онпх којејеСрбпја већ дала Аусто-Угарској п Енглеској. Напред паведени примери не потврђују то оптимистичко мпшљење. Од иптереса је поменути, да је један посланик управпо пптање на владу, зашто су царипе на вувене п памучпе конце спуштене од 8%, колико су плаћалп по уговору са Аустро-Угарском, на 5%. Мппистру фпнанспја лакоје бпло одговорптп, како је то сиуштање већ бпло одобрено Енглеској. Да тај влади очпгледно наклоњепи посланик нпје изабрао тај једпни став којп је ушао у Декларацпју о |уговору с Енглеском, Мпнпстар фпнанспја морао би прпзпатп, да је уговорном тарифом Немачкој дато иреко онога што су Аустро-Угарска п Енглеска добиле. Трговински уговор од 25. августа 1892. Царински статови немачке опште тарпфе, према изменама од 1887., испољавали су већ јаку заогатреност у трговинскнм односима Немачке с њеним аграрпим суседима. А на томе није остало. Као н пређе, повећања од 1887 изазвале су АустроУгарску и Русију, да изменом својих тарифа отежавају увоз из Немачке. Аустро-Угарска царинска тарифа, донета већ те псте, 1887 године погађала је иа првом месту немачке производе, а тако и руска од 1881, која је по висини царннскнх ставова заузела прво место међу европским тарифама. II друге државе спремале су се, да равном мером одговоре на Бизмаркову трговинску политику, по којој је Немачка требало све да добије, а ншнта да не да. У Француској се бејаху узбунили против својих тарифских уговора, од којих је Немачка по највећем повлашћењу црпла толике користи. Деведесетнх година бегае ван сваке сумње, да ће 1892, када су ти уговори пстицали, Француска бити врло опрезна при закључнвању нових трговинскнх уговора. Без мало све европске државе беху повећале царннске ставове својих општих тарифа. На све стране спремаху се велике тегакоће немачкоме извозу. Око деведесетпх година беху отказапи без мало свп важнпји трговпнскн уговорн европскпх држава. То је парочнто бпо случај с уговорнма, чпјнм се тарифскнм уступцима Немачка дотле корнстила. II самој Немачкој беху мпоги уговорп отказани. 1 Стенографске Белешке Народне Скупштнне од 1883: стр. 29. II.