Дело

започео је на територији данашње Бугарске оправдан покрет за оснивањем самосталне словенске цркве и за одвајањем Словена. европске Турске од цариградске патријаршије. Тај покрет није смео иматн српску етнкету. II Русија, којој је било стало да успе оснивање самосталне словепске цркве и која је тај покрет најенергичније помагала (вероватно и из политичких разлога), знала је да покрет за словенском црквом не сме имати српску етнкету. Кад Бугари раде, они то чине у оквиру турске државе н имају једину тежњу да оснују цркву словенског језика. То је борба за осннвање бугарске егзархије, која је бугарско пме у Македонији раширила до оннх размера, како је у почетку ове главе обележено.1 Тиме је створена данашња моћна бугарска партија у Македонији.1 2 — Нпје потребно опширније изглагати, да је после ослобођења Бугарске и присаједињења нсточне Румелије, а нарочито после последњег револуционарног покрета у Македонији, који је из Бугарске дошао, бугарско име почело постајати компромитујуће у Македонији, више можда но име и једног балканског народа. Због овога би име Бугарпн било потиснуто, кад би Македонија остала под Турском; и поред свих утпцаја, којима Бугарска за национални рад у Македонији располаже, осећа се за ово кратко револуционарно време потискивање бугарског имена. С општег научног гледишта је било интересантно нропратнти борбу два национална имена, српског и бугарског, у области македонских Словена, који нису ни Срби ни Бугари, већ, истпна, њима блиска словенска маса, али без СЕОје прегнантне народне свести н без народног пмена. Да ли ће једно или друго име превладати, зависи од завојевања, од политпчких прилнка н сд разноврспих догађаја на македонској територпјн н нзван ње, који су у словенској маси производили нзвесна осећања и нн1 О оспшзању егзархпје п о македопском пптању, као црквепом, пма ееколико расирава, између којих су врло озбпљпе: Соб1а<1те (С. Новаковпћ) Се Ра1пагсћа4 (1е Соп81апНпор1е е1 ГогНтс1ох1е с1ап« 1а Тигсцпе (ГЕигоре. Рапз 1896. — ЦоиГсћИсћ. Ее раШагсћак оеситепицие ек 1а ^иезНоп с1е ГЕ^Пзе зегће. Рапз 1898. Анонпмно. Како је постала бугарска егзархија. Београд 1897. Преглед свих фаза македопског црквеног пптања п нотпупа бпблпографија у Е. Х1ес1епе. Макес!. с')1.а/.ка, с. 8—13. 2 Област данашње Бугарске је сва прпшла егзархији. Међутнм је врло карактеристично н значајпо, да је преко трећппе македопскпх Словепа остало у опозицији ирема егзархату н ннје иапуштало страпу, грчку цркву патријархат, и носле борбе од четпрп деценије.