Дело

28 Д Е Л О знато да је Наћп знао арбанашки и изнео одлнчннх проматрања о етнографпји Арбанаса. Познато је да страни пспптивачи долазе често до сасвим погрешних резултата бавећи се о.етнографији њима непознатпх п удаљених народа. Још ће поузданије пасти у заблуде, ако се баве о етнографпјп снорнпх и прелазннх области између два народа, као што је Македонија између Срба и Бугара. Само онп страни испитивачи, који би добро говорилп српскп и бугарски и имали нарочптог проматрачког дара за психичке и остале етнографске особине, могли би доћи до правнх резултата о етнографнји Македоније. Држим да опи кашто могу пре доћи до истинптијих резултата, но већина српских или бугарских исто тако даровитпх проматрача. Сасвим су друкчији били они научнп путниди, чије је опсервације употребио Киперт при изради своје етнографске карте. Ниједан од њих није знао српскога ни бугарскога језика, ниједан није иутовао ради етнографских проучавања, и зато нпје чудно што ниједан није могао осетитп да македонски Словенп немају народне свестп и да име „Бугарин“ нема народносно значење. Онп су махом еп развап! чули да се Македонци зову „Бугарпма“. Није потребно даље утврђивати да се таквим начинима рада не може доћп ни до каквнх употребљивих етнографских резултата. Н. КI е р е г1, који је врло заслужан за картографпју Балканскога Полуострва, држао се у картографијп и при изради номенуте етнографске карте статистпчке методе. Радно је једино на основу литературе, и као што му је у картографији била главна тежња да вароши и села постави на своја права места и да им да што је могућно тачнпја имена, тако је и при изради етнографске каоте тражио по литератури само име, којим су путпици обележавали народ у варошн или селу и према томе је карту колорнсао. Његова карта није ЗргасћкаИе, како су је погрешно назвали. У осталом, у то се доба ннје ништа озбиљно знало о језику македонскпх Словепа. Кппертова карта није дакле ни могла бнтп ЗргасћкаНе. Није израђена нп на основ.у другпх каквих етнографских знакова. Није дакле ни етнографска карта у том смнслу. У колико се тиче македонских Словена, то^е карта о распрострањењу нмена „Бугарин“. Ништа впше. Разуме се, да је из основа погрешно мишљење, да је таквом картом утврђена истнна о етнографији македонскнх Словена. Поменутом методом се никад не може доћи до истине,