Дело

372 Д Е Л 0 универзитета. Ту је он под утицајем словенофилства а по свој нрилици под утицајем знаменитог руског словенофила и историка Михаила Петровића Погодина, тада најглавније личности у Москвп, отпочео студије о прошлости југословенских народа. Па као што је неку деценију пре Дринова Погодин кренуо у Праг те похватао интимне везе са Шафариком, Палацким, Ханком и Челаковским, тако је и Дринов крајем шездесетих година по свршетку уннверзитетских студија отишао у Праг да се упозиа са науком код запа^них Словена. У Прагу се породила у њему мисао да заснује у тада још неослобођеној отаџбини књижевно друштво које би имало да обрађује народу прошлост и књпжевност. Тако је дакле заузимањем његовнм и неких његовнх другова (В. Стојанова, Бончева, Друмева и др.) засновано Бвлгрското Книжевно Дружество вђ Браила, у чијем је органу Периодическо Списание (Браила 1870) Дринов приопћио пеке резултате својих истраживања у архивама Напуља, РимаиПесара. (Нови паметницпзаисторгшта на БЂлгаретћ> и на тћхнитК сђсКдн. Рецензију Рачкога на ову публикацију Дринова види у Кас1п ји"081. Акасћ XVIII. 21-1—216.). На том путовању по Италији 1869. радио је Дринов у архивама споразумно са проф. В. Макушевим, који је плод свога истраживања приопћио у радњи Италмшсше архивп и хранлшдесн вђ нихђ матерјали длл славлнскоп исторш (СборникЂ отдћл. русск. лз. и словесн. имп. акад. наукЂ Т. VII. VIII.). Још нре него што је кренуо на нут у Пталнју публиковао је Дринов у Бечу 1869 расправу „ПогледЂ врвхЂ происхожданвето на блЂгарскш народЂ и началото на блЂгарската историл“. У тој расправи нодвргнуо беше Дрпнов критици разие теорије о пореклу Бугара. Док су неки тврдплн (пољски нсторпк Лелевељ) да су Бугари трачкога норекла, дотле су други (Тунмап и Енгел), усвајући татарецо порекло Бугара, мнслили, да су п данашњи Бугари пословењени Татари. Некритнчни Рајић а тако исто и Венелнн падали су опет у другу крајност, доказујући, да су Бугари словенскога порекла. Доста светлости на порекло Бугара н на начин постанка бугарске државе просуо је Шафарик, тврдећи, да су фински Бугари провалили на Балкан, али да су се на брзо помешали са Словенпма. Примивши њихов језик и обпчаје, нстнче Шафарик „уег\\гап(1е1п 81е 81сћ ш киггег ХеИ апз игаНбсћеп Ршпеп ш 81а\\геп“ (Р. Ј. бсћаГапк, 31а\чбсће АћегИшшег, Бејр/Л" 1844. II. 165 зцц). Дринов у споменутој расправи, сем