Дело

374 Д Е Л 0 народа те држи, да су Словени почели насељавати Балкан крајем V. и током VI. века после Хр. Шафарик је све до Дринова важио као неоспорни ауторитет у том питању, али је Дринов у овој расправи одлучно устао против Шафарика (стр. 38. 43. 66. 68.) указујући на више места на Шафарикове недоследности, грешке и непоузданост у том питању. У нрвом одељку књиге расправља Дринов темељито о најстаријој етнографпји Балк. Полуострва, показавши при томе добро познавање извора и литературе. Наравно да су у том одељку неке ствари већ застареле. Тако је на пр. застарело оно место где је говор о иореклу и развоју арбанашког и румунскога језика, о чему се данас већ много више зна, благодарећи нарочито радовима Г. Мајера и 0. Денсужјану. Ну Дринов је у том одељку с успехом показао, да се не може говорити о Балк. Полуострву као о прадомовини Словена. Главна тежина расправе лежи у другоме одељку. Ту је Дринов, нротивно Шафарику, изнео нову теорију, а наиме, да је стална колонизација Словена на Балкан отпочела већ од IV. века после Хр., дакле пре велике сеобе народа, п трајала све до у VII. век. Теорију своју подупире Дринов неким месним називима у Јерусалимском и Антониновом путопису (изворима IV. века) и Пајтпнгеровој карти, за које називе мисли да су словенски. Да су Словени много пре VII. века стално били насељени на Балкану указује Дринов још и на словенско порекло византнјскога цара Јустинијана и на многе словенске називе у делу визант. историка Прокопија Ое аесНПспв. Усвојивши Шафарикову хипотезу да су Карпи Словени, мисли Дринов, да је преко овнх КарпоСловена, који крајем Ш века беху насељени у Мезији и Тракији, Словенима дошло светковање Коледе од лат. Са1епс1ае. Тешњим додиром Словена са Рпмљанима у Дакији тумачи Дринов и успомену на цара Трајана у малоруској, бугарској и српској народној траднцији. Своју теорију оснажио је био Дрннов .јаком употребом нзвора п вештом аргументацијом. Теорију Дрпнова прихватио је у целини К. Јиречек у ОевсМсћШ с!ег Ви1"агеп (Рга^ 1876) у трећем одељку ГНе в1ау1зсће Со1отзаНоп с!ег Ва1кап-НаЉтзе1 али ју је већ напустио у раду Сће НеегзИаззе уоп Ве1^гас1 пасћ Соп81апПпоре1 ипс! сће Ва1капраззе (Рга^ 1877). У иајновијем делу Б1е Котапеп т (1еп 81ас11еп ПаћпаПепз \уаћгепс1 с!ез МШ,е1аКегз (\\Неп 1901) I. 24 —6. изрекао је професор Јиречек своје мишљење о словенској колонпзацпјп Балкана, а