Дело

390 Д Е Л 0 пуштају рад стога што им мипистар унутрашњих дела није допустпо да оснују синдикат (с правом штрајка) — привилегија коју баш у то исто доба, у почетку новембра прошле године, ни републиканска Француска није хтела дати својим поштаиским и телеграфским чиновницима. У Финској и Литавији букпула је била револуцпја; у Кронштату сејавља побуна мрнара која је брзо угушена, у Севастопољу се одиграва позната жалосна и крвава трагедија, а у Москви се топовима пуцало на раднике и читаве улице сравњене су са земљом. И ова друга најкрвавија фаза покрета имала је дејства. Финској је враћена аутономија, а царевим указом од 13 децембра изборноје право нроширено. То је нека врста општег посредног права гласања. Пз указа се не може да види изборни механизам. Важно је, међутим, што ће сада у Думи бити и радници заступљени. II они ће, као и сељаци, прво бирати делегате, овн бираче а ови најзад посланике. И финска револуција успева. Руска полнтика у Финској, коју је Шведска Фредриксхамнским уговором од 17 септембра 1809 уступила Русији, осциловала је, онако исто као и унутрашња политика појединих царева, између либерализма и реакције. Међутим, Финска је и после уступања Русији имала потпуну аутономију: њен сабор се и даље састајао, руски цар је био само велики војвода Финске, а фински народ је ужнвао све привилегије и права на основу финског устава. Али борба је постала неизбежна од како је под Александром III отпочета русификација Финске. Све њене привилегије биле су укпнуте; сабор се од последњих година владавине Александра III није сазивао и сва администрација Финске била је сконцентрисана у руке једнога сената чпје је чланове именовала круна. Сада је поново, после толике паузе, сазван фински сабор и овој много искушеној земљи повраћена је аутономија. II у Пољској још једнако ври. Али је ноложај Пољака јединствено несрећан, јер на терену нољскога питања имају заједничких интереса три аутократске велике снле, један факт од извесне важности за ориентацију наше спољне политике. Немачкој би било врло непријатно кад би Пољска добила неку релативну аутономију. У том би случају руска територија била један привлачан пол за немачке Пољаке, које је скоро немогуће нонемчити, и ако их нема внше од 3 мплиона. Немачке Иољаке још ништа није могло да укроти: ни притисак на њихову цр-