Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 403 товали, што сваки читалад може да види у првим ретцима поменутог чланка, да га је г. Томић написао непријатељским, несимиатичним расноложењем. „ИЈп ћоште ргеуепи“ рекао је негдје један Француски историчар „ез! пкН^пе (Г бспге Г Мб1о1гем. (Предубијеђенн човјек педостојап је да пише историју). Критика надаље треба да буде лојална, а г. Томићев чланак пелојалап је од почетка до краја. Дуж цијелога прегледа оп нама подмеће или ствари што нијесмо казали или осјећаје које нијесмо изрекли. Нелојалио је и двосмислено устврдити да је „Александријеко Питање“ од прије „познато“ у историјско.ј књижевпости, али да „се“ (врло учтив онај „се“!) „сада први пут опгаирније разматра.“ Истина је ово: „Александријско Нитање“ познато је, и то сасвим Фрагментарно, не у историјској „литературн“ него у зборнику докумената изданом од Француза Шаријера и — пишта више. Ниједан га Француз није исиричао, а у словенској историјограФији писац овијех редака је први који је год. 1899. у свом дјелу „Дубровник и Османско Царство“ о том нитању ироговорио, док га није исцрпно разрадио у прошлој години „Дела“. Све што г. Томић зпа о овом нитању сазнао је нз наших чланака. То се сасвим јасно види из цијелога његовога причања — управо пренричавања — и за то не треба доказа. Јели му пак иозиат Шаријеров Зборник, не знамо, али сумњамо, врло сумњамо! Нелојално је даље тврднти да оснивамо нашу студију на Факту да је дубровачки консулат у Алексапдрији старији од Францускога. Та је г. Томићева тврдња чак нешто више него нелојалност, али нам учтивост забрањује да је оштрије карактеришемо. Он уопште цијели његов преглед и не оспива па ничем другом него на овом лажпом тврђењу, на и на оном другом да смо рскли да пријс капитулација од год. 1569. Д^бровчани нијесу били ириморани да бродаре под Француском заставом. Оваква је крптичка метода заиста врло необична и опа заслужује најоштрију осуду свих љубитеља истнне и лојалности којнх, Вогу Фала, има још у нашему народу. Ко је год ма и само летимично прочитао нашу расправу могао се је увјеритн: 1. да је основа наше студије унраво она која је и сачињавала дубровачко-Францускн спор т. ј. настојавање Фраицуске да макне дубровачки консулат из Александрије и борба наше Ренублике против тог Француског захтјева, шта више, настојавање Дубровнпка да се ријеши Фрапцуске заставе у Левантн па н да друге номорске народе нагна на ослобођење од Француске поморске заштите: 2. да смо ми сасвим јаспо изрекли чињеницу, да су и прије 1569. номорске државе бродариле под Француеком заставом, па и наш Дубровник, алн да се та 20*