Дело

414 Д Е Л 0 ворп о догађајима што их је изазвао грчки устанак, једренском мпру, егпнатској кризп и о повој иолитичкој ситуацији. која је створена у париском уговору мпра. У другом се делу говори о пзвршењу нарпског уговора н развитку нацпоналности код балканских народа. У трећем о берлинском уговору н о нитањима, која су још п дапас актуелна на Балкану. Нарочитп одељци су посвећепп јерменском, крптском и маћедонском пптању. Пошто је пзнео све тенденције европских држава на Балкану. стање турске царевине и напоре балканских народа да се одрже и да се самостално развпјају, писац износи мишљење, да бп автономна Маћедонпја могла п требала да буде центар, око кога ће се пскупптп сви слпчнп балкански народи, којп ио нрпродном праву треба да паследе Отоманску Имперпју, п да на Балкану створе једну јаку, моћну државу. У овакву рацпоналистичку солуцпју Балканског пптања он и сам не верује, познајући тежње свропских сила и њихово ранпје п садашње држање у свпма стварпма блпжега истока европскога. Књига пма 537 страна а цепа јој је 4 фрапка. РАЗНО МасеЈопЈа. Н$ гасез апс! 1ћејг Шиге 1зу Н. N. ВгаПбГогсђ Аи1ћог о! 1ће „Вгоот о! 1ће \Уаг-0о(Ј“. ћопНоп 1906, Ме1ћиеп апП Со. 336 стр. Цепа Г.Ц/2 ш. Ппсац ове књпге, г. Врејлсфорд, био је на челу опе енглеске експедицпје, која је носле устапка од 1903 у Македонпјп нрптекла у помоћ пострадалнм Маћедопцпма. Он је впше пута путовао по Балканском Полуострву, штому даје једну релативпу компетенцнју да расиравља о Маћедопском Пнтању. У овој књпзи, која је пуиа живих слика, лпчппх оиажања и доживљаја, најпптересантнпја је последња глава о Реформном Проблему, где испптује разна могућа решења Маћедонског Питања. Он, пре свега одбацује мисао о поделп Маћедоније између Аустрпје и Русије, и предлаже решење основано на овим начелима: 1) рат се мора избећи и пе сме се ниједној балканској држави или раси датп ма какво неправедно преимућство, пего све користи да уживају подједнако;. 2) да се пзбегава свако пагло поступање са Султаном које бп Турке натерало па пзазивање п на општи покољ Хрпшћана: п 3) решење мора бпти такво да би престали са четовањем. Ирема томе, искључепи су подела Маћедоппје између балканскпх држава п њено подизање па потпуно аутономну област као што је Крит. Место тога, ппсац предлаже да се напменЈгје један међународни одбор делегата Велпкпх Сила који би имао власт једног одговорног министарства. Генералнп Гувернер требао би да буде какав мухамеданац, кога бп напменовао одбор с номиналним допуштењем Султановпм, алп којп бп бпо одговоран само одбору који би имао право и да га отпусти. Овако би решење спасло углед п султапа ц мухамеданског становпиштва, о чијем се расположењу мора водпти рачуна, док би се поступно паралпсао утицај Јплдиза. Г. Брејлсфорд мисли да маћедонско становништво ппје зрело за парламентарну владавппу, алп сугерпше да би требало развпјатп месну самоуправу, чија клпца већ постојп код сељака, п иредседннцп окружних скупштппа могли би се годишњеједаппутсастајатпсделегатпма Великих Спла. Сем тога ипсац прсдлаже да се од мусломана којн бп бплп немирнп откупљује земља п да се вршп размена земље на пр. нзмеђу Словена у грчким крајевпма с једне стране и Грка у словенскпм крајевима с друге. У књнзп нма врло забавпнх појединостп од којпх ћемо навести