Дело

34 Д Е Л 0 редакцијом Марковнча и Ритиха, и на њој је Македонија обојена бугарском бојом. Ова је карта у главноме копија Лежанове етнографске карте, а измене, колико их има, сасвим су без разлога. Тако су уцртане влашке оазе око Скопља н испод Шарпланине, а поуздано се зна да тамо нема Влаха, затим је јако увеличана мала влашка оаза, коју је Лежан обележио на Југу од Охридског Језера. Уништавани су на њој не само Срби но и Грци: и на острву Тасосу има велика бугарска оаза. (а познато је да тамо нема Бугара). — Таква је и карта од Зарјанка и Комарова, коју је исто друштво издало 1890. год. Узета је за основнцу Кипертова карта, па су у њу унашане безразложне измене, које су је направиле најбесмисленијом од свих етнографских карата. Бугари су толико проширени не само ца рачун Срба, него и на рачун осталих суседнпх балкапских народа, да и шовинистички бугарски писци, као Кнчев,1 кажу „да је Бугарима на тој карти дат мало већи простор но што га у ствари заузимају“. — Карактеристпчно је за начин како се праве етнографске карте о Македонији, да је то друштво нсте године и под редакцијом истог Комарова издало и трећу етнографску карту, на којој су македонски Словени означени неутралном бојом, као да нису ни Бугари ни Србн. — Даље, све три се руске карте одликују непознавањем осталпх македонских народа, који нису Словени. Док су стране етнографске карте иолазиле од погрешне основе само у колико се тиче македонских Словепа, а за остале народе н за грапице између њих и Словена дале врло корисних резултата, руске карте су у оба правца без икакве вредности.'1 2 1 Македоша с. 129. 2 Осим последње, која јамачно ппје само пз паучнпх разлога обојила Македонију пеутралпом бојом, остале две су пстога типа као пајнеозбплшпје полптнчке п пропагапдпстпчке карте балканскпх аутора. Док су у евронској науцп остале пезанажене, имале су злочест утпцај па пптелпгенцију балканских народа, који по патрпјархалпој иавпци верују, да бн Русп, као моћпа „старија браћа“, пмалн да иравпчно реше снорове пзме1)у малих балкапскпх народа. П ако су свп ипфор.мнсанн впделп да су помепуте руске карте неозбнл.не п површне, ипак су у н.пма, јамачно погрешпо, гледалп рускп полптичкп план. тпм нре што је овнм картама претходнла сае-стефанска Бугарска руске дипломацпје. Због тога су Бугарп посталп још теже прпступачнп за споразуме и заједничкп рад. Д македовска пнтелнгенцпја, којој је стало до ослобо1)ења своје земље, држала је да можс осетптн којој се страпи срећа клони. Оспм оснпвања бугарског егзархата у Македоппјп, затим дппломатске