Дело

36 Д Е Л 0 На свима бугарским етнографским картама означени су сви македонски Словени као Бугари, на српским као Срби, а на грчким су означенп грчком бојом не само Грци, него и већнна илп сви македонски Словени. Одсрпскнх каратасунајважније: „Етнографска мапа Срба и српских (југословенских) земаља“ од М. С. Милојевића,1 којаје изашла око 1873 г., етнографска карта од М. В. Веселиповића, која је штампана као додатак часописа Српство (бр. 9. од 1886 г.),2 Саг1е еШпо^гарћгсрте (1е 1а ргекриМе с1ез ВаПсапз, сЈгебзее сГаргеб 1ез с1оситеп1б МбВтсргеб е! рМ1о1о<*Јс^иеб од Ј. Драгашевића,3 изашла 1885 г., и паиослетку етје мењао мњења познатп пропагандпета бугарске идеје у Македоппјп „СрбоХрват“ (тако се потцпсује) С. Верковпћ. којп је на руском 1889. г. штампао Топографпческо-етнографическш очеркг Македошп. С. Петербургд. с. 371. У њему све македонске Словене сматра за Бугаре, ма да је озбпљпо познавао само солунекп, серески п драмскп крај. То су статистпчке таблнце, нема етнографске грађе. Даље каже да су окрузп у Србпјп: крушевачкп. алекспначкп. зајечарскп п ћупријскп пасељенп с малпм пзузетком чпстпм Бугарпма (с. 44.). Међутпм је у делпма, која су раније у Београду пзпшла: Веда. Словена. Београд 1874. с. 545., а нарочпто у делу: Народне песме македонскп Бугара. Београд 1860. (впди нарочпто с. VI, IX п XIII) тврдпо, да су македонскп Словенп „без сваке народне свестп п самосталности". даље, да се дшалектп оке Врања, Куманова п Дупнпце (сада у Бугарској) „више прпблпжују српском језпку него ово јужно-македонско паречје“; напослетку је у Македонпјп разлпковао четпрп пародностп: „словепску, македонско-влашку илп цпнцарску, грчку и османлпјску“. Истпна је скупљене песме назвао бугарскпм. алп то овако објашњава: „Да су се овп македопскп Бугарп. којпма ове песме нрпнадлеже, од пре звалп Словенп, о томе пмамо јасна доказатељства„... „Но ја сам ове песме пазвао бугарскпм, а пе словенскнм због тога. јер данас кад бп когод македонског Словеппна запптао: шта сп тп, сместа бп му одговорпо: ја сам Болгарпн. а свој језик зове болгарскнм.“ Нпје потребно објашњавати смпсао овпх одговора. Тај п такав аутор се цптира у руској п бугарској књпжевностп као један од главппх сведока за бугарпзам македонских Словена. 1 Мплојевпћ је био најодушев.-венпјп пропагапдпста српскп у Македопнји, коју је већпм делом обпшао н добро познавао. Људн ове врсте су одлпчпп практпчпп раднпцн. Алп његовп радовп п горња етнографска карта нису паучно рађенп (впдн ниже). 2 М. Веселпповнћ добро позпаје номенклатуру (пе топографпју) Македонпје. Оп је у часоппсу „Срнству“ с разлогом псправ.Ђао номеЛклатуру Македоппје, о којој су се свп пашп ппсцн до 1886. г. поглавнто ћз страпе литературе обавештавалн: у „Српству" има добре фолклорпстнчке грађе. 3 Пуковник Ј. Драгашевнћ је за време берлннског конгреса бпо аташпран Ј. Рпстићу као стручнп референат за етнографнју Македонпје. 0 томе је у „Ратппку“ за 1903. н 1904. штампао пнтересантна саопштења н пеколике етнографске н друге карте: „Успомспе па берлинскп конгрес 1878. г“. Овде